Posthumna zbirka Vislave Šimborske

U KNJIŽEVNOJ opštini Vršac, malo u šali, više u zbilji, često kažu da su velikoj pesnikinji Vislavi Šimborskoj (1923-2012) naslutuli Nobelovu nagradu. Samo mesec dana pre nego što će svetom prostrujati vest da je najveće književno priznanje otišlo u ruke nenametljive, otmene i osobene Poljakinje, KOV, na čijem čelu je tada bio Petre Krdu, prvi put je na srpskom objavio njene stihove. Zbirku „Početak i kraj“, kao i sve kasnije knjige, koje je štampao vršački izdavač, prevela je Biserka Rajčić.

Šimborska je ostala ekskluzivni autor KOV, čak i sada kada je više nema. Kako „Novosti“ saznaju, uskoro će biti objavljena njena posthumna zbirka „Dovoljni“, u kojoj je, opet u prevodu Biserke Rajčić, trinaest do sada nepoznatih pesama.

- Šimborska je odavno već najuticajniji „srpski“ moderni liričar - kaže za naš list Draško Ređep, glavni urednik KOV. - Harizmatične, njene pesme posvećene su tinejdžerima i šiparicama, Vermeru i patologiji ljudskog zla. Ona je svoju pesmu gradila skrajnuto, nekako uvek ispod žita. Bila je stoga idealni autor KOV, tog našeg samizdata i velikog opsenara Petra Krdua.

Priča se nastavlja, objašnjava Ređep, jer njena obimom malena, posthumna knjiga, pokazuje pesnikinjine najatraktivnije osobine. Stiže kao peta, u elitnu ediciju „Nesanica“, započetu 1993, dnevnicima Dušana Matića.

- Neki snovi se i ostvaruju: u našem izdavačkom polumraku ova knjiga je poput skupocene sveske Šimborske, nalik na svice i trenutke srećnog zastoja - tvrdi naš sagovornik.

Recepcija Vislave Šimborske danas je merljiva jedino sa rezonancama koje su pratile književni podvig Margerit Jursenar sedamdesetih, smatra glavni urednik KOV:

- Posvećena velikim, ali i malim stvarima čoveka u nevremenu, Šimborska je otelotvorenje pesnika koji se nosi u ženskim torbama i muškim džepovima, na putovanjima, tajno, neizbežno. Merljiva u maštovitom smislu jedino sa Borhesom, Šimborska je obnovila interesovanje za pesmu. Ona je sad zaštitni znak KOV, poput njenih poznatih koncentričnih krugova. Kod nje je sve nežno, u izričitoj osećajnosti tišine.

Ponosan kao glavni urednik KOV, što će se pesme nedostižne Šimborske, već početkom leta, pojaviti u Vršcu, Draško Ređep zaključuje:

- Svojevremeno je KOV, objavljivanjem jedne knjige, najavio njenog „Nobela“. Sada oglašava da Šimborska nije mrtva, nego i te kako živa pesnikinja prolaznosti sveta.

NA AERODROMU

Trče jedno prema drugom

raširenih ruku,

viču nasmejani: Konačno!

Konačno!

Oboje u teškim

zimskim odelima,

u debelim kapama,

šalovima,

rukavicama,

čizmama,

ali samo za nas,

jer su za sebe već - nagi.

(Iz knjige „Dovoljni“

koja uskoro treba da se pojavi u izdanju KOV)