„Za“ i „protiv“ smene upravnika Ateljea 212

ŠTA su glumci imali da kažu upravniku Ateljea 212 saopštili su peticijom i zahtevom za smenu upućenu na adresu osnivača (Skupštine grada) i Upravnog odbora kuće, a šta Kokan Mladenović ima da kaže njima, kao i javnosti - znaće se utorak, na konferenciji za novinare.

Do tada, čelni čovek Ateljea ne želi da daje nikakve izjave, pa ni „protivargumente“. U međuvremenu, dok se ovogodišnja pozorišna godina privodi kraju, na vidiku je veoma ambiciozan projekat: u koprodukciji Ateljea 212, mariborskog SNG, zagrebačkog „Gavele“, teatra „Ulisis“ i „Ohridskog leta“ - sprema se na Brionima predstava „Odisej“ Gorana Stefanovskog, u režiji Aleksandra Popovskog. Na predlog SNG i „Gavele“ Atelje će u oktobru postati i član prestižne Evropske teatarske konvencije. Kako saznajemo, zaposlenima sve ovo vreme redovno stižu plate, bez kašnjenja su i honorari, stalno pristižu i festivalska priznanja, a sa šest premijera u siromašnoj i po svemu kriznoj sezoni, Atelje je u samom vrhu pozorišne produktivnosti. Otkud onda toliki otpor prema prvom čoveku kuće?

Njih dvadeset i petoro (od trideset tri člana ansambla) traže Mladenovićevu smenu „zbog samovolje, nadmenosti, neukusa, samoreklamerstva, diletantizma, prezira prema glumcima, sejanja zlog semena“. Uvereni da će im epilog dati satisfakciju, poručuju u peticiji: „Počeo je pretnjama, završio prezirom! Prezir je izazvao prezir, a tako se zajedno ne može nikuda!“ Potpisnici dodaju i da će do konačne odluke igrati sve predstave i ispuniti sve obaveze, ali da s njim svaku drugu saradnju - odbijaju.

- Ovo je naše treće obraćanje Gradu za pomoć zbog situacije u pozorištu, a prvo u kojem izričito tražimo smenu upravnika - objašnjava Branka Šelić, jedna od potpisnica. - Nismo hteli ranije da o tome obaveštavamo javnost, ali ako ne budemo dobili odgovor od osnivača, razmišljamo da uskoro sazovemo konferenciju za novinare. Osnovni je problem nedostatak komunikacije upravnika sa ansamblom koji hoće i želi da radi. U pozorištu se dešavaju nedopustive stvari poput pretnji i bahatosti, urušeno je ono najlepše u Ateljeu, a to je atmosfera. Ovde nikada nije bilo klanova. Mladenović ne dopušta drugačije mišljenje, „ukida ga“ kad mu se ne dopada.

Šelićeva dodaje da je ovo početak ozbiljne borbe za umetnički opstanak pozorišta, jer njen čelni čovek „insistira na nekom teatru za koji nije potrebna akademija“:

- Njemu je potrebna poslušna vojska, a ne umetnici. Prema nama se ponaša kao direktor fabrike pod stečajem, a mi niti smo fabrika, niti smo pod stečajem - ističe glumica. - Ne mogu materijalna dobit i nagrade biti jedino merilo za njegov rad. Svaki neuspeh sklon je da pripiše glumcima i ansamblu, a uspeh sebi lično. U kulturi, novac i moć preuzimaju vodeću ulogu, tako da se sve polako pretvara u estradu...

Među „nezadovoljnicima“ nema imena prethodnog upravnika Svetozara Cvetkovića. Kratko za naš list kaže da pošto peticiju nije popisao, na tu temu ništa ne bi ni komentarisao. Svetislav Goncić, pak, objašnjava:

- Nisam potpisao, ti sukobi liče na samoupravljanje i zastarele priče. Dobar odnos je dvosmerna ulica. Ne može neko da tvrdi da je njegov stav automatski ispravan i da tu nema diskusije. Upravnik mi ne treba da bih potvrdio svoju individualnost ili socijalni status. Šta su upravnici? Administratori u javnom preduzeću. Treba mi dobar administrator, a ne vođa... Ne znam koje su probleme imali oni koji su stali iza peticije, niti me zanima. U svakom radu postoje merljivi parametri. Istina, u našoj zemlji ponekad važi pravilo da se sposobnost zaposlenog meri i po sposobnosti da što manje radi. Vidimo i kako se na „Fejsbuku“ pojavljuju svakakvi „vlasnici mišljenja“ koji su, inače, kapitalizovali svoje pozicije. Šta je loše u prodatim predstavama? Često su protiv komercijalizacije teatra upravo ljudi koji su sami komercijalizovali svoj položaj - a to je estrada.