Novi roman Dena Brauna

DOKTOR za hitove, američki pisac Den Braun, šturo je najavio da piše novi roman, vest je brzo proletela svetom i napravila pravu pometnju među obožavateljima. Autor romana „Da Vinčijev kod“ koji je širom planete prodat u više od 80 miliona primeraka, rekao je da ponovo sprema avanture svog junaka Roberta Langdona, harvardskog profesora i stručnjaka za simbole.

Braun je Langdona već vodio kroz lavirinte i tajne „Anđela i Demona“, „Da Vinčijevog koda“ i „Izgubljenog simbola“, a ovi misteriozni trileri koji oduzimaju dah odigravali su se u Rimu, Parizu i Vašingtonu. Publika je već u ekstazi i ne može da izdrži da sazna šta će se dešavati u četvrtoj epizodi, i u kom gradu! Slavni pisac tradicionalno malo govori o novim planovima i podatke o novom romanu krije „kao zmija noge“. Odao je samo podatak da je utrošio proteklih godinu i po dana na istraživanje, a da je pisanje sada već uveliko u toku.

- Roman će biti smešten u Evropu, u najuzbudljivije mesto u kome sam ikad bio - rekao je nedavno Braun novinarima U Nju Hempširu, u kojem je odrastao, i - to bi bilo to.

Fenomen popularnosti romana ovog pisca razmatra se godinama unazad i mnogobrojni tumači, „braunolozi“ pokušavaju da defiruju Braunov kod. Te knjige redom ruše sve rekorde. Poslednji roman u nizu, „Izgubljeni simbol“, za samo 24 sata otkako je ušao u štampu, prodat je u milion primeraka!

Svako vreme, po mišljenju dr Aleksandra Gajića, ima predstavnike popularne književnosti, koji temama svojih priča i pristupom njima pogađaju želje i interesovanja publike. Žanr detektivskih misterija, tj. spoj avanturističkog i kriminalističkog žanra, jedan je od najzastupljenijih u pop-literaturi.

- Den Braun je ovom spoju dodao momente zavodljivih teorija zavera i alternativnih (para)istorija u kojima se mešaju predstave naučne egzaktnosti sa parareligijskim i mističnim temama što, inače, bujaju u nju ejdž pseudoreligijskim pokretima tako bliskim današnjim površnim konzumentima popularne kulture. Ne treba prenebregnuti ni da je on pripovedač koji ume da konstruiše zabavno, uzbudljivo štivo izražavajući se na jednostavan način, pristupačan prosečnom čitaocu, te da i „velike“, misteriozne teme, i „stručna pitanja“ upravo prilagodi opsegu poimanja savremenih konzumenata pop kulture - kaže za „Novosti“ Gajić, naučni saradnik Instituta za evropske studije i autor zapažene knjige „Korporativna nostalgija“, koja se bavi kulturnim pojavama naše epohe.

Ovaj spoj se tako pokazao dobitnom kombinacijom i odatle velika čitanost i popularnost ovog pisca. Ali to nije sve. Braunova popularnost je, smatra naš sagovornik, tim veća jer je potenciranjem parahrišćanskih i antihrišćanskih motiva preuzetih iz savremenih mitova koji su predstavljeni kao „tajna istorija“ a koji demistifikuju (u stvari poriču) tradicionalna hrišćanska uverenja (kao ono što je preostalo od hrišćanske vere) uzburkao duhove, probudio reakcije i osude - i tako dobio dodatnu reklamu za sopstvene romane. „Da Vinčijev kod“ je zbog svega toga postao bestseler.

- Treba još dodati da Braunovo literarno „nepravoverje“ nije nešto što ide mimo mejnstrima, koji je takođe nehrišćanski, već od njega dobija znatnu medijsku i drugu „logističku podršku“. U stavovima, prikazanim kao „nepobitne činjenice“ u njegovim romanima, vide se tek drugorazredni istorijski i naučni falsifikati, brojne netačnosti i nagađanja koja mogu samo da zasene prostotu - kaže Gajić.

Mnogobrojni književni kritičari, pa i naš sagovornik, drže da romani Dena Brauna nemaju nikakvu ozbiljnu literarnu vrednost mimo toga što su reprezenti popularne zabavne literature, gde se ukršta više njegovih žanrova. Stilski i sadržajno krajnje skromni (u tome se uglavnom slaže sva stručna kritika) oni, po Gajićevom mišljenju, imaju neophodnu dozu uzbudljivosti i intrigantnosti na koju su svikla publika mahom okrenuta holivudskim trilerima.

- Uzbuđenju doprinose avanturistički i detektivsko-misteriozni i „kriptografski“ momenti Braunovih priča. Svi ti elementi su već dosta puta viđeni u popularnoj literaturi, ali ne u takvom spoju i u tolikoj meri vezano za krupne „teorije zavere“ i to je ono što intrigira. Prema tome, eventualna tematska inovacija koju je Braun uneo u već postojeći žanrovski „crossover“ jeste to što je konspirološke teze izneo iz ezoterijskih i paranaučnih studija i preneo ih u svet zabavne književnosti - kaže Gajić.

Ta zabavna književnost je sastavni deo zabavnog dela popularne kulture. Njen udeo je „manjinski“ u odnosu na vizuelno stvaralaštvo (film, kompjuterska animacija, spot, TV) i po obimu i dubini uticaja, ali je ipak značajan. Zašto?

- Zato što se, sa jedne strane, kroz zabavnu, „lepu“ književnost popularizuju uže, ozbiljne i stručne, te parastručne teme koje pre toga dosežu samo do „užeg“ kruga čitalaštva što je u stanju da prati i proučava stručnu i parastručnu literaturu, i zato što se sa druge strane, „uspeli“ sadržaji zabavne književnosti pretvaraju u scenarističku podlogu koja se posle ekranizuje u vizuelnim medijima. Po njima se snimaju filmovi, serije i prave kompjuterske igre. Filmska ekranizacija dve najčitanije Braunove knjige tipičan je primer obe tendencije - objašnjava Gajić.