„BISKUP od Vinčestera“ prosuo je u petak srpsku šljivovicu duž okrugle scene Glob teatra i predstava je mogla da počne!

Ovaj neuobičajen ritual protiv malera u „izvođenju“ Predraga Ejdusa ispunio je svoj zadatak: ansambl Narodnog pozorišta i „Henrija VI“ ( u režiji Nikite Milivojevića) osvojio je publiku usred Šekspirovog teatra u Londonu. Više od 800 gledalaca gromkim višeminutnim aplauzom pod vedrim nebom kultnog pozorišta pozdravilo je naše umetnike, koji će i sutra imati jedno, matine izvođenje.

Prvim delom ove čuvene Šekspirove hronike naš nacionalni teatar pridružio se najvećem ovogodišnjem pozorišnom događaju na svetu, organizovanom u čast predstojećih Olimpijskih igara. Veliki svetski festival Šekspira okupio je trupe iz 37 zemalja, koje na isto toliko jezika igraju komade čuvenog elizabetanskog barda. Prvi deo „Henrija Šestog“ u izvođenju naših glumaca, deo je takozvane „Balkanske trilogije“. Organizatori su tako nazvali tri predstave koje će biti izvedene po čuvenoj Šekspirovoj hronici. Drugi i treći deo „Henrija Šestog“ izvešće pozorišta iz Bitolja i Tirane. Kao moto srpskog dela ove trilogije uzet je Šekspirov stih: „Od svih poriva niskih, strah je najgnusniji“.

CEO SVET IH RAZUMEO ZADOVOLJSTVO da igraju slavnog pisca usred njegove kuće, i to tako „da ih ceo svet razume“, imali su Predrag Ejdus, Tanasije Uzunović, Hadži Nenad Maričić, Boris Pingović, Nebojša Kundačina, Branko Jerinić, Branislav Trifunović, Slobodan Beštić, Aleksandar Srećković, Pavle Jerinić, Bojan Krivokapić i Jelena Đulvezan.

Ova istorijska hronika ostaće upamćena u našoj pozorišnoj istoriji ne samo po prvom izvođenju na srpskom jeziku u Glob teatru, nego prvom igranju uopšte: „Henri Šesti“ tek sada se našao na repertoaru nekog našeg pozorišta, tokom više od četiri veka njegovog postojanja.

Uostalom, reč je o Šekspirovom ranom delu (praizvedba 1592. godine), čije autorstvo je, takođe, bilo predmet sporenja. Reditelj Nikita Milivojević, koji se odlučio za ovaj naslov zbog njegove aktuelnosti u našem vremenu i podneblju (priču o neslozi, razdoru i unutrašnjim borbama za vlast) - uradio je i adaptaciju komada. Zanimljivo je da dvanaest glumaca igra više od trideset uloga, a jedini ženski lik (Jovanke Orleanke) pripao je Milivojevićevoj studentkinji Jeleni Đulvezan.

- Za adaptaciju sam nabavio i autentična skripta sa suđenja Jovanki Orleanki - otkriva nam reditelj. - Ostalo je zapisano da je o njenoj sudbini odlučivalo trideset sedam sudija. Koristio sam i neke druge materijale, hteo da imamo još neki ugao osim engleskog...

Direktor Svetskog festivala Šekspira, Tom Bard, ističe da činjenica da se predstave igraju na 37 jezika ne može biti barijera, jer“ ono što se dešava na pozornici može se razumeti i samo na osnovu toga kako se glumci kreću i šta nose“.

A beogradski glumci sve vreme su bili na sceni, krećući se oko velikog okruglog stola koji se svojom višestrukom simbolikom pokazao kao odlično idejno rešenje samog reditelja. Konačno i jedan kuriozitet: predstava „Henri Šesti“ je ne samo veliki umetnički već i fizički izazov za one koji su u njoj učestvovali - svaka stolica kojom su glumci manevrisali često tokom predstave teška je gotovo dvadeset kilograma...


IZLOŽBE I PREDAVANJE

U OKVIRU našeg predstavljanja u Londonu organizovane su dve izložbe: „Pozorje Laze Kostića“ Zorana Maksimovića i „Omaž Šekspiru“ Dragana Stojkova. Prevodilac Zoran Paunović održao je i predavanje „Šekspir u Srbiji“.