Zbirka Šlomovića na meti naslednika

ZBIRKA Eriha Šlomovića, kako onaj njen deo koji se čuva u beogradskom Narodnom muzeju tako i vredna umetnička dela koje je naš kolekcionar sklonio u sef pariske Sosijete ženeral banke, decenijama je na meti naslednika. U nekoliko sudskih sporova pravo na nju su pokušali da dokažu i Šlomovićevi i naslednici Ambroaza Volara. Neki od tih sporova vodili su se pred francuskim, a neki pred ovdašnjim sudovima.

Pred Višim sudom u Beogradu se trenutno, pored tužbe koju su nedavno najavili Volarovi naslednici, vode dva postupka. U njima se osporava pravo Narodnog muzeja da drži kolekciju slika pod nazivom „Zbirka Eriha Šlomovića“.

Prema rečima zamenika republičkog pravobranioca Savke Mangović, prvu tužbu su podneli naslednici Luisa Sebastijana iz Pariza protiv potencijalnih naslednika Eriha Šlomovića i Republike Srbije.

- Oni tvrde da kolekcija nije ni pripadala Šlomoviću već Ambroazu Volaru, čiji su oni, kako tvrde, naslednici - kaže Mangovićeva.

Drugi postupak protiv Srbije pokrenula je Ana Mari Pijament iz Izraela i traži da se prizna sudska odluka izraelskog suda kojom je proglašena za naslednika preminulog Eriha Šlomovića. Ročište je zakazano za 9. maj.

Prema rečima Dušice Ristić, portparola Višeg suda u Beogradu, prvi postupak je u prekidu zato što je Sebastijan preminuo 2007. godine, a njegovi naslednici se nisu javili kako bi preuzeli postupak.

- Pored toga, postupak nije nastavljen ni na predlog suprotne strane - objašnjava Ristićeva. - Pošto nijedan od ova dva uslova nije ispunjen, postupak je u prekidu.

Od kako je u pariskoj Sosijete ženeral 1981. godine otvoren sef senzacionalnog sadržaja, zaključan na ime Eriha Šlomovića (koji je pune četiri decenije krio dela Sezana, Renoara, Matisa, Žorža Ruoa...), naslednici Volara i Šlomovića stupili su u sudsku borbu. Pred francuskim sudovima spor je okončan tako što je većina spornih dela pripala Volarovim naslednicima tek 2006. godine. Oni su ih četiri godine kasnije prodali na aukciji u pariskom i londonskom „Sotbiju“. Naša država umešala se samo kada je 1981. godine sprečila aukcijsku prodaju zbirke.

Banka Sosijete ženeral je, naime, da bi namirila svoje troškove, tada zbirku izložila u aukcijskoj kući „Otel Druo“, sa namerom da vredna dela odu „ispod čekića“. Izložba je, međutim trajala samo tri dana, jer je Jugoslavija - polažući pravo na nasledstvo svog državljanina - stopirala aukciju. Tadašnji Savezni sekretarijat spoljnih poslova dao je nalog ambasadi u Parizu da preduzme hitne konzularne mere radi osiguranja zbirke, a Okružni sud u Parizu je prihvatio zahtev naših vlasti, ocenivši da je „savršeno opravdan“ i odložio javnu prodaju.

Prema novinskim izveštajima, u sefu je bilo čak 14 slika sa potpisom Renoara, Pikasove „Kupačice“ iz čuvenog „plavog perioda“, slike Bonara, Gogena i Utrila. Kolekciju je činilo i 12 Koktoovih crteža posvećenih Erihu Šlomoviću, rukopisi i skice Le Korbizjea, Šagala, pesnika Pola Elijara, Bleza Sendrara. Po oceni stručnjaka, najpoznatiji je bio Sezanov „Portret mladog Zole“.

Treba podsetiti i zbog novih aspiracija na Kolekciju Šlomović koja se čuva u Narodnom muzeju da je tadašnji zaključak glasio: „Što se tiče pariskog dela Šlomovićeve zbirke francuska država, potomci Ambroaza Volara pa i izvesna gospođa Jonas, nemaju nikakvog prava na tu kolekciju jer je ona ili lična svojima Eriha Šlomovića ili svojina Ambroaza Volara dodeljena Šlomoviću, na osnovu testamenta koji nije mogao da obori ni Volarov sin!“