Pojava „naslednika“ kolekcije Šlomović uzburkala javnost

Naime, krajem prošle nedelje tri naslednika francuskog kolekcionara Ambroaza Volara tužila su državu Srbiju za neovlašćeno prisvajanje više od 400 vrednih umetničkih dela iz Narodnog muzeja. Narodni muzej demantovao je njihove tvrdnje, a pred srpskim sudovima već su pokrenuti procesi.

Može li „parničenje“ oko vlasništva nad kolekcijom Šlomović da preraste u međudržavni spor, saznaćemo uskoro.

Naša ugledna istoričarka umetnosti smatra da atmosfera promenjenog odnosa države prema kulturi pogoduje ljudima poput Volarovih naslednika.

- Pitam se zašto se to nije dogodilo onda kada je umro Volar, onda kad je Šlomović imao ta svoja dela i legalno ih izneo iz Francuske - kaže Irina Subotić. - Šlomović ih je lagalno nudio Muzeju kneza Pavla kao poklon i o tome postoje dokumenti. Takođe, nije bilo nikakvih insinuacija o vlasništvu kad je svoju kolekciju 1940. Šlomović izložio u Zagrebu, u Umjetničkom paviljonu, koji je tada nosio ime kralja Petra.

Subotićeva naglašava da se niko tada, a ni kasnije, nije javio i osporavao da dela pripadaju Šlomoviću!

- Da li bi Francuska dozvolila da se dela iznose iz Luvra, da se umetnine koje čine suštinu muzejske kolekcije vraćaju državama iz kojih su potekle - izričita je naša sagovornica. - Da li bi to dozvolio Britanski muzej, odnosno da li bi to Engleska uradila na insistiranje nekog međunarodnog suda?

Profesorka Subotić bavila se Erihom Šlomovićem i pre nego što je postala kustos u Narodnom muzeju. Njen otac, kolekcionar, prvi joj je skrenuo pažnju na vrednost onoga što je kasnije i sama, kao kustos inostrane zbirke Narodnog muzeja, čuvala. To je bilo u vreme kada su remek-dela iz Šlomovićeve kolekcije bila prikazana u Zagrebu krajem osamdesetih.

Za Irinu Subotić nije sporno da Šlomovićeva zbirka pripada Srbiji. Ona podseća da je nju Narodnom muzeju poklonila njegova majka. Ne manje važno je i to što Šlomovićevi nisu imali naslednika, tako da bi zbirka, posle smrti njegove majke svakako pripala državi.

- Država je kolekciju dala na čuvanje Narodnom muzeju, koji je od tog materijala pravio određene izložbe. Ali, nikada u celini Muzej nije izložio kolekciju. Postavlja se i pitanje zašto ta dela nisu u celosti objavljena.

Jedino na šta bi mogli da se žale potencijalni ili neimenovani naslednici, po rečima naše sagovornice, jeste da ta dela nisu dostupna javnosti.

- Dakle, nikada nisu u celosti predstavljena, nisu u celosti objavljena, a već 12 godina inostrana kolekcija nije dostupna publici, osim sporadično, na nekim manjim izložbama, kao što je bila ona „Impresivno“, koju je „Mercedes“ organizovao u Narodnom muzeju. Ubeđena sam da bi, ukoliko država dozvoli da se Šlomovićeva zbirka otuđi iz Narodnog muzeja - to bio gubitak bez presedana za našu kulturu.