KAKVE to ljude imam? Podlaci, kukavice, psi. Zar da izgubimo ono što smo već osvojili?!

- uzvikuje s velikog okruglog stola koji dominira scenom „Raša Plaović“ Aleksandar Srećković, dok mu ansambl poređan ukrug odgovara nekoliko puta zaredom, u horu „Povucimo se, gospodaru“!

Ovako izgleda delić atmosfere u Narodnom pozorištu, na probi Šekspirovog „Henrija Šestog“. Disciplinovana glumačka ekipa vredno se priprema za veliku premijeru 11. maja, na sceni Glob teatra u Londonu. Reditelj Nikita Milivojević i njegova saradnica Amalia Benet zadržavaju se na pokretu, ponavljajući scenu u kojoj tenzija raste iz momenta u momenat, s pojačanim ritmom:

- Ako su koreografija i mizanscen precizni, sve funkcioniše. Samo koncentracija! - poručuje im reditelj, koji je već „ušnjirao“ sve detalje predstave i dao joj formu kojom će se naš teatar predstaviti na svom jeziku, prvi put u istoriji dugoj četiri stotine godina, slavnog Šekspirovog pozorišta.

Okrugli sto i stolice oko njega, nimalo slučajno, po rediteljevoj zamisli (i adaptaciji) asociraju na dvanaest vitezova, apostola, ali i Savet bezbednosti UN.

- Komad govori o borbi za vlast i kako se u toj borbi zbog raznih sitnih, ličnih interesa, sukoba i spletki, gubi nešto mnogo značajnije. To je naša priča...

Predstava „Henri Šesti“ prvi je deo svojevrsne „balkanske trilogije“. Druga dva dela ove istorijske hronike izvešće albanski teatar iz Tirane i makedonski iz Skoplja. Muziku za našu predstavu izvodi (ne)očekivano Bora Dugić. Reditelj je želeo da engleskoj publici ponudi nešto autentično, srpsko, a Dugićev folklor i frula najosobeniji su reprezenti našeg zvuka i kulture.

POČEO FESTIVAL U LONDONU je u ponedeljak otvoren Svetski festival Šekspira, na kome će njegovih 37 komada biti izvedeno na 37 svetskih jezika - od svahilija do jezika gluvonemih. Festival je otvoren na dan smrti velikog pisca (i Svetski dan knjige), a kako ističe Bi-Bi-Si reč je o centralnom događaju Kulturne olimpijade, koja se odvija paralelno sa OI u Londonu. Uz našeg „ Henrija Šestog“, engleska publika videće i „ Kralja Lira“ na beloruskom, „Hamleta“ na litvanskom, pa i „Otela“ u hip-hop maniru. U Glob teatru festival će trajati do novembra, a predstave će se izvoditi i u Stratfordu na Ejvonu, Njukaslu, Birmingemu, Edinburgu...

Henri Šesti“ (koji će u Londonu imati dva izvođenja) priprema se u koprodukciji Narodnog pozorišta i Fonda „Laza Kostić“. U saradničkoj ekipi su i scenograf Boris Maksimović, kostimograf Marina Medenica, dramaturg Ivana Dimić. Čast, zadovoljstvo i jedinstvenu priliku da igraju Šekspira pod njegovim krovom, a na svom jeziku, imaju: Hadži Nenad Maričić (u naslovnoj ulozi), Predrag Ejdus, Miodrag Krivokapić, Tanasije Uzunović, Boris Pingović, Nebojša Kundačina, Branko Jerinić, Branislav Tomašević, Aleksandar Srećković, Slobodan Beštić, Pavle Jerinić, Bojan Krivokapić i Jelena Đulvezan - u ulozi Jovanke Orleanke.



RAT RUŽA

SMATRA se da je „Henri Šesti“ napisan 1590. godine. Glavni lik je, zapravo, sama država. Komad počinje pogrebom Henrija Petog i vešću o gubitku niza gradova koje su Englezi držali u Francuskoj - prouzrokovanim neslogom velikaša, svađama njihovih pristalica, unutrašnjom razjedinjenošću, licemerjem i vlastoljubljem. Prvi deo „Henrija Šestog“ bio je veoma popularan u svoje vreme: 1592. godine izveden je čak petnaest puta, a Tolbotovu smrt je oplakalo čak deset hiljada gledalaca. U 18. veku izveden je samo jednom (kao i u 19.stoleću), dok je u prošlom veku najviše interesovanja (1963. godine) izazvala predstava Pitera Bruka, koji je postavio celu trilogiju na scenu pod naslovom „Rat ruža“.