KONZERVATORSKI radovi na obnovi živopisa u našim manastirima na Kosovu i Metohiji, koji su pod zaštitom Uneska, počeće odmah posle uskršnjih praznika. Skele će već u utorak biti unete u Pećku patrijaršiju i Visoke Dečane, a prva ekipa konzervatora stiže 23. aprila.

Konzervacijom i restauracijom živopisa u Pećkoj patrijaršiji, Gračanici i Dečanima baviće se srpsko preduzeće “Koto”. Putem tendera izabrao ih je Unesko. Ceo projekat košta pola miliona dolara, sredstva za obnovu obezbedila je ruska vlada. Tim za radove na zaštiti živopisa u Bogorodičinoj crkvi manastira Pećka patrijaršija predvodiće konzervator Siniša Zeković iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu, dok će ekipom za konzervaciju živopisa u Dečanima rukovoditi mr Miroslav Stanojlović iz Republičkog zavoda. Po završetku radova u Dečanima, ista ekipa baviće se zaštitom živopisa u Gračanici.

- Posao koji smo dobili veoma je osetljiv, ne trpi greške pa moraju da ga rade provereni stručnjaci - kaže Zlatan Tomić, direktor “Kotoa”. - Freske u ovim manastirima su nešto najvrednije što imamo i bilo bi strašno da neko vežba na njima. Zato smo dali sve od sebe da napravimo kvalitetan tim i izaberemo dobre rukovodioce. Budući da smo ograničeni rokovima, formirali smo veću ekipu konzervatora koji će biti na terenu.

SKIDANJE FLASTERA ŽIVOPIS u Bogorodičinoj crkvi Pećke patrijaršije je u najlošijem stanju. Na pojedinim freskama zalepljeni su flasteri, kako ne bi otpale.
- Freske će biti učvršćene injektiranjem. Na određenim delovima flasteri su već uklonjeni. Ako je u projektnom zadatku dato da se izvrši injektiranje i stabilizovanje tih fresko-maltera, znači da je neko ko zna ceo posao dao takvo rešenje. Na kraju krajeva, to je već u nekim delovima izvedeno i traje pet godina - zaključuje Tomić.

U potrazi za najboljim konzervatorima, kontaktirali su sa svim institucijama koje se time bave, i republički i pokrajinski zavod, Centralni institut za konzervaciju, Narodni muzej iz Beograda, akademije likovne i primenjene umetnosti, zatim Akademiju Srpske pravoslavne crkve i tako redom.

- Imali smo problem da sastavimo ekipu za Pećku patrijaršiju - otkriva Tomić. - Većina konzervatora odbila je da radi, nekima je crkva zabranila ulazak u ovaj prostor, dok su drugi želeli isključivo da budu sa svojom ekipom ili potpuno samostalni. Kao da nisu shvatili da imamo uslove koje je propisao Unesko i da moramo da ih se pridržavamo.

Pomalo čudno, ali svi konzervatori iz Republičkog zavoda odbili su da rade u Pećkoj patrijaršiji, jer imaju “druge obaveze i terene”.

- Rekli su mi da ih taj posao ne zanima, zato što je trebalo da ga dobije Zavod - dodaje naš sagovornik. - Uslovi Uneska su bili zahtevni, mogla je da konkuriše samo privatna firma sa dugogodišnjim iskustvom u zaštiti spomenika kulture. Da je bilo koja državna institucija mogla da se pojavi, ne bismo se petljali oko toga.

Tomić ukazuje na to da oni nemaju pravo da sklapaju bilo kakav ugovor sa državnom institucijom, ali mogu da angažuju sve konzervatore koji su u tom periodu slobodni.

- Veoma smo se obradovali kada smo sa konzervatorima iz Pokrajinskog zavoda uspeli da se dogovorimo. Oni imaju veliko iskustvo, dosta su uposleni u Hilandaru i u Hrvatskoj. Pored Zekovića, još četvoro ljudi će biti iz ove institucije. U jednom trenutku priključiće nam se bračni par Danica i Miša Mladenović, iskusni konzervatori koji su se za ove poslove specijalizovali u Rimu.

Živopis u sva tri manastira treba da bude očišćen, a tamo gde treba i učvršćen. Neće biti doslikavanja ili retuša.

- Ne smemo da pravimo falsifikate. Osnovno pravilo konzervacije je da se zaštiti postojeće, mora tačno da se odredi šta je original, a šta nije. Dugo se bavimo zaštitom spomenika kulture i da je kojim slučajem trebalo nešto da se rekonstruiše i retušira, nikako ne bismo pristali da to radimo. Jer, nećemo da ulazimo u ono što ne umemo da radimo.

Zahvaljujući istoj donaciji ruske vlade, uskoro počinju radovi na fasadi manastira Dečani, koje izvodi italijanski “Intersos”. Tender Uneska za obnovu crkve u Gračanici nije uspeo...

VELIKI IZAZOV

NAŠ sagovornik ističe da imaju dobru komunikaciju sa Uneskom i da su oni veoma zadovoljni kako teku pripreme:

- Za nas ovo jeste izazov, ali i velika odgovornost. Ipak, volim što učestvujemo u ovom projektu i daćemo sve od sebe da ga uradimo najbolje što možemo. Ovo mora da bude najtransparentniji posao od svih.