Ivan Negrišorac: Skupljajmo znanje kao med

SVIH devet pesničkih zbirki, uključujući i najnoviju „Svetilnik“, ovenčanu Ćopićevom i Drainčevom nagradom, kao i Žičkom hrisovuljom, Dragan Stanić objavio je pod pseudonimom Ivan Negrišorac.

Iz tog dvojnog identiteta proističe i šaljivo pitanje, staro koliko i nedavna vest da sagovornik „Novosti“ slovi za najozbiljnijeg kandidata za predsednika najstarije srpske naučno-kulturne institucije: da li će Maticom srpskom predsedavati Stanić ili Negrišorac?

- Skupština „matičara“ ima poslednju reč 28. aprila, ali bez obzira na ishod tog glasanja, ja sam veoma počastvovan kandidaturom. Ogromna je to čast i, ukoliko budem izabran, biće i velika obaveza - kaže Negrišorac, glavni urednik Letopisa Matice srpske i predsednik Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije.

* Pada u oči da bez sujete ističete ogroman doprinos Matici dosadašnjeg predsednika akademika Čedomira Popova...

- Gospodinu Popovu bio je vrlo značajan stabilizacioni faktor Matice u prethodnom periodu. Zato je među nama, njegovim saradnicima, preovladavala želja da on nastavi još jedan mandat, ali se ispostavilo da bi to, nažalost, još više opteretilo njegovo zdravlje. Sam naziv „Matica“ upućuje na to da u ovoj instituciji treba da sakupljamo znanje, pamet, da se ponašamo kao pčele koje skupljaju med. Tako se u Matici radi od njenog osnivanja 1826. godine, tako će se raditi, verujem, i kada nas ne bude.

* U čemu je još posebnost Matice srpske?

- U tome što sve što radi, radi na duge staze. Bez obzira na to ko je Matičin predsednik, ti veliki poduhvati, poput Srpske enciklopedije o kojoj se ideja rodila još pre 22 godine, ali se to dugo „krčkalo“ jer nismo tada dobili podršku države, ostvaruju se. Da jesmo, već bismo završili veliki deo posla.

* Da li nam kao naciji nedostaje strateška pamet?

- Vrlo često nam nedostaje upravo ta pamet. Kada za 15 godina bude završena, Srpska enciklopedija biće jedina knjiga koja će između korica pohraniti celokupnu srpsku istoriju, od izdvajanja srpstva iz slovenskih plemena, pa do današnjih dana. To je knjiga za pretke i potomke. Sadržaće 18 tomova na oko 13.000 stranica. Bez obzira na taj značaj, Ministarstvo nauke nam je pre tri godine uskratilo sredstva. Sada imamo precizne ugovore sa resornim ministarstvom jer mi ne možemo izneti ovakav posao bez podrške države.

* Da li se i odsustvo brige za srpski jezik i pismo može podvesti pod nedostatak strateške pameti?

- Nedopustiva je indolencija s kojom se mi odnosimo prema tim vrednostima. To je pitanje samopoštovanja. Jer, ako vi ne poštujete sopstveni jezik, kulturu i identitet, neće ni drugi vas poštovati. Ako se razdrobe jezik i elementarno samopoštovanje, onda je lako razdrobiti i ostale delove naciona. Nije dovoljno da ćirilicu imamo na rodnom listu i grobnom mestu. Svoje osnovno pismo trebalo bi da koristimo svuda. A latinicu ćemo već naučiti kroz obrazovni sistem i kroz sveprisutni engleski jezik.

* Kako vam zvuči „argument“ da s ćirilicom ne možemo u Evropu?

- To je Cvijić davno definisao kao „rajinski mentalitet“. Onaj ko misli da će u neku širu zajednicu ući tako što će se prilagoditi ili još gore, podrediti drugome, neće nikada biti poštovan u toj zajednici. U bilo koju zajednicu, Evrope ili sveta, treba da ulazimo sa punom samosvešću o identitetu koji smo kroz istoriju odnegovali.

* Zašto manje čitamo nego Rusi, Englezi i još neke nacije? Može li se na tom planu nešto bitno popraviti?

- Nismo mi na tom polju ni najlošiji. Mislim da Amerikanci čitaju još manje od nas. Može li se tu nešto uraditi? Mislim da se tu može nešto postići osmišljenim programima i akcijama nekih u obrazovnom sistemu i medijima, popularisanjem knjige.