Uskoro rekonstrukcija Senjskog rudnika

SVEDOK prvih koraka industrijalizacije Srbije, Senjski rudnik narednih godina biće pretvoren u grad muzej i regionalni centar industrijskog kulturnog nasleđa zahvaljujući pomoći Saveta Evrope od 1,5 miliona evra.

Kompleks muzeja se nalazi na samom ulazu u naselje, gde je i Aleksandrov potkop, koji datira iz vremena najživlje eksploatacije uglja. Posle rekonstrukcije prostora u kome je snimljen film "Petrijin venac", posebno mesto imaće Muzej rudarstva.

Projekat rekonstrukcije uradili su arhitekte Mihailo Timotijević i Miroslava Petrović Balubdžić i za to su dobili posebno priznanje na poslednjem Salonu arhitekture Muzeja primenjene umetnosti.

- Obnova industrijskog nasleđa je dugo godina aktuelna u svetu, ali je kod nas potpuno nova - kaže Miroslava Petrović.

- Ovde svaka zgrada ima svoju priču. Uspeli smo, na osnovu starih fotografija da rekonstruišemo dosta toga. Svrha rekonstrukcije je da obezbedi normalan život i posle prestanka rada rudnika, kako ovo naselje ne bi doživelo sudbinu mnogih rudarskih mesta posle zatvaranja kopova.

- Senjski rudnik je najstariji aktivni rudnik mrkog uglja u našoj zemlji - priča nam Miroslav Nikolić, dugogodišnji kustos Muzeja.

- Ovde je 12. jula 1853. počelo kopanje najkvalitetnijeg mrkog uglja i traje do današnjih dana. Nikada nije prekinuto, čak ni za vreme ratova.

Narednih dana eksponati iz muzeja biće izmešteni u obližnju školu, a grupa novinara je zahvaljujući Ministarstvu kulture dobila priliku da među poslednjima obiđe stalnu postavku, koja će se bitno izmenjena vratiti u rekonstruisanu zgradu.

- Zgrada je sagrađena 1930. i služila je kao magacin. Više puta je menjala namenu da bi 1974. godine na inicijativu grupe rudarskih inženjera postala muzej - kaže Miroslav Nikolić, dugogodišnji kustos muzeja.

- Izložbena postavka daje sliku razvoja rudarstva na ovim prostorima. Prikazani su svi rudarski alati, oprema i mašine koji su nekada služili za rad u jami. Ima tu alata iz trećeg i četvrtog veka, pa do današnjih dana. Svi eksponati su originalni.

U muzeju se čuvaju okovi kojima su okivani zatvorenici koji su među prvima radili u rudniku, kao i cipele sa drvenim đonom koje su rudari sami pravili. Tu se nalaze i makete rudara u opancima od svinjske kože i u anteriji, kao i "njegove supruge", zatim burgije, testere...


PARNA MAŠINA

U OKVIRU muzejskog kompleksa nalazi se i parna mašina iz 1872. godine, koja je zaštićena kao spomenik industrijskog nasleđa od izuzetnog značaja. To je jedina sačuvana takva mašina u Evropi, a jedinstvena je i u svetu po tome što je i dalje u funkciji.