Glas autentičan, ličan, na trenutke senčen zalelujanim odzvucima jedne prozodije čiji je zavičaj u pesmama Getea i Helderlina. U poeziji Anice Savić-Rebac ostvaren je jedan od lepših spojeva intelekta i pesničkog sentibiliteta”. Ovo je zapisao veliki pesnik Ivan V. Lalić, kome je pre tri nedelje otkrivena spomen-ploča. Slično obeležje, biće otvoreno danas u 11.00 sati, na zgradi u Carigradskoj 8, gde je živela jedna od najumnijih žena naše kulture.

To je 20. spomen-ploča u okviru velikog kulturnog poduhvata koji vode Ministarstvo kulture, “Večernje novosti” i beogradske opštine.

Već prve pesme Anice Savić-Rebac (1892 - 1953), “Pan” i “Renesans” objavljene u Brankovom kolu 1906. nagovestile su pesnikinju izuzetnog senzibiliteta i tematske inspiracije. To je pokazala i njena jedina zbirka pesama “Večeri na moru” u kojoj je oživela staru Heladu kao svet neponovljivog duha i vrhunskog principa lepote i istine. Kako je primetio pesnik Bratislav R. Milanović, izvorište njene poezije su i veliki pesnici kao što su Sapfo, Ridel, Dante, Gete, Šeli. Jarkim bojama dočaravala je mediteranske, alpske ili nordijske pejzaže smeštajući ih u trenutke svoje intime. Još vrlo mlada u poeziju je uvela slobodan stih, formu koja je u to vreme bila nova i retko korišćena.

OPROŠTAJNO PISMO ANIČINO samoubistvo tumačeno je na veoma različite načine i vremenom dobilo obrise legende. Njeno oproštajno pismo, koje je ostalo na stočiću pored kanabea u njenom stanu, gotovo sve govori: “Ovo što činim, činim iz uverenja i u punoj lucidnosti intelekta i volje. To uverenje da život nije vredan življenja ako izgubimo najdraže biće poniklo je, takoreći, zajedno sa mnom, razvijalo se naročito pod uticajem antičkih shvatanja o samoubistvu i postalo jedna od odrednica moje životne koncepcije, od organskih zakona moje prirode... To ne znači da nisam volela život, da ga ne volim čak i u ovom času; ali baš zato ne želim da živim bedno... Život mi je darovao mnoge prednosti, pa i ovu poslednju da mogu umreti svesno i autonomno”.

Posle izlaska pesničke knjige, Anica Savić-Rebac se okrenula esejistici, kritici, prevođenju. Njeno životno delo trebalo je možda da bude “Antička estetika i nauka o književnosti”, ali je ostalo nedovršeno. Unoseći erudiciju i naučničku strast, Anica je tražila nove odgovore trudeći se da ukaže na glavne niti koje spajaju antiku sa poznijim vekovima. Ovo delo po mišljenju prof. dr Vojislava Đurića, predstavlja redak i lep podvig.

Profesor Đurić je bio i jedan od retkih svedoka njene najveće intimne drame izazvane ranom smrću supruga Hasana Repca, koji je bio mnogo više od životnog saputnika - život sam. Iste noći posle smrti muža, za čiji se život očajnički borila, tražeći leka na razne strane, Anica je sebi prerezala vene. Spasili su je, ali nakratko. Pokušala je zatim da se ubije strujom a onda potražila sigurniji način: od jednog studenta nabavila je pištolj i vežbala gađanje. Nekoliko dana pre smrti Đurić je pokušavao da je ubedi da svoj čin odloži upravo radi Hasana i pripreme njegovih memoara.

- Iznenađena što joj ne protivrečim, kao što su svi drugi činili, telesno već prepolovljena, i sa čudnim sjajem u očima, ocenila je moj razlog za odlaganje samoubistva kao vrlo ozbiljan, jer je zasnovan na vraćanje dugovanja čoveku bez koga ne može da živi, ali je i dodala - i to sam osetio kao znak da je prozrela moje lukavstvo - da zbog toga mora dobro da razmisli i da će mi konačni odgovor dati 8. oktobra. Pucala je sebi u srce dan pre zakazanog sastanka - zabeležio je Đurić. - Zbog nesrećnog sticaja okolnosti, nisam mogao da primim njen telefonski poziv 6. oktobra i ne znam šta je tada htela da mi kaže, ali znam da se neću nikad osloboditi mučnog osećanja da sam nešto propustio i da je zbog toga oštećena naša kultura, koja je naprečac u jednoj ličnosti izgubila pesnika, naučnika i prevodioca.

Na današnjem otvaranju spomen-ploče o delu istaknute pesnikinje i helenistkinje govoriće ministar kulture Predrag Marković, filozof Ljiljana Vuletić, prof. dr Miroslav Vukelić i predsednica opštine Stari grad Mirjana Božidarević, dok će stihove kazivati glumica Biljana Đurović.