ČEGA god se prihvatimo nailazimo na naizgled nerešive probleme, započinje razgovor za "Novosti" Dušan Otašević, predsednik Nacionalnog saveta za kulturu.

Osnovano gotovo pre deset meseci, ovo telo, čiji je zadatak da daje mišljenje o stanju u kulturi i predloge za kreiranje kulturne politike, tek polako ulazi u posao. Još nema svoje prostorije, pa se članovi jednom mesečno sastaju u konferencijskoj sali u SIV 3. Te sednice se tonski snimaju. Nedavno su dobili elektronsku adresu, a u toku je otvaranje sajta.

- Zasad nemamo ozbiljne instrumente da rešimo nagomilane poteškoće - objašnjava Otašević. - Sve se svodi na pokušaje. Budući da je Savet glomazno telo od 19 članova, formirali smo nekoliko radnih grupa koje se bave konkretnim pitanjima.

Dramatično je, smatra naš sagovornik, u svim oblastima kulture. Pre svega jer je malo novca.

PRESTONICA BEZ MUZEJA Beograd se sprema da konkuriše za prestonicu kulture 2020. godine - kaže Dušan Otašević.
- Kako će to biti moguće ako ima dva zatvorena muzeja, a polovina je u takvom stanju da uopšte ne znamo šta rade. Mi ćemo to pitanje postaviti. Savet nema mogućnost da naređuje, ali može da izvrši pritisak.

- Budžet Ministarstva kulture je smanjen, tako da, i pored najbolje volje, ne može da podmiri sve potrebe - kaže Otašević. - Predložićemo da svi koji ulažu u kulturu budu oslobođeni poreza. Od takvog zakona oni bi imali praktičnu korist, ali i celokupna kultura naše zemlje, što je za nas mnogo važnije.

U toku je i izrada strategije za razvoj kulture. Urađena je samo radna verzija dokumenta koji treba da usmerava našu kulturu u narednih 20 godina.

- Poseban segment odnosiće se na zaštitu spomeničkog nasleđa na Kosovu i Metohiji - kaže Otašević.

Savet daje i mišljenje o tome koje institucije zaslužuju da budu od nacionalnog značaja. Već je donet podzakonski akt kojim su propisani uslovi, a uskoro će biti raspisan konkurs. O tome koje će ustanove moći da uz svoj naziv napišu da su od nacionalnog značaja, konačnu odluku doneće Vlada. Kako objašnjava Nikola Šeatović, sekretar Saveta, ustanove koje je osnovala Republika Srbija finansiraće se i dalje iz republičkog budžeta, dok će ostale koje dobiju ovaj status imati prednost prilikom finansiranja programa iz državne kase.

MANDAT MANDAT Nacionalnog saveta za kulturu traje pet godina. U njemu su, pored predsednika Dušana Otaševića i Mileta Prodanović, Vesna Injac Malbaša, Milica Todorović, Dušan Kovačević, Marina Nešković, Duško Paunković, Aleksandar Denić, Slobodan Vujović, Miro Vuksanović, Egon Savin, Gordana Komad Arsenijević, Karolj Viček, Muhedin Fijuljanin, Goran Paskaljević, Isidora Žebeljan, Miroslav Mogorović, Ivana Stefanović i Žarko Dragojević.

Među konkretnim zadacima Nacionalnog saveta je i dodeljivanje statusa istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka u kulturi. Samostalnim umetnicima koji steknu ovo zvanje doprinosi će biti uplaćivani iz republičkog budžeta, a ne iz opštinskog, kao do sada. Biće to i počasno zvanje koje će verovatno uticati i na dobijanje nacionalne penzije.

Prevodilac Duško Paunković, član Saveta, smatra da su kriterijumi za dobijanje statusa istaknutog umetnika - visoki.

- Ne želimo da dođemo na udar kritike, kao komisija za dodelu nacionalnih penzija - kaže on.

- Da bi neko postao istaknuti umetnik, minimalni uslov je da te kriterijume ispuni, ali oni nisu jedina garancija. Estrada se ne može tretirati na isti način kao druge umetnosti. Ipak, biće moguće da se i estradnom umetniku dodeli ovaj status, ali to što radi moraće da bude stvarno izuzetno.


CENTAR ZA MUZIKU

DA bi bili operativniji, u Savetu su formirali nekoliko radnih grupa. Iz radne grupe u kojoj su Ivana Stefanović i Isidora Žebeljan stigao je predlog za formiranje centra za muziku kako bi se sačuvali dragoceni notni zapisi i rukopisi koji propadaju.