Nagrađene arhitekte: Poj ptica u Lepenskom viru

OVOGODIŠNjA nagrada Kompanije “Novosti” za najuspešnije arhitektonsko delo izvedeno i prošloj godini dodeljena je u atmosferi analize izuzetno kvalitetnih pristiglih rešenja. Žiri se opredelio za Centar za posetioce “Lepenski vir” arhitekata Marije Jovin i Siniše Temerinskog, a odluka nije bila nimalo laka, jer su se u užem izboru našli objekti izuzetnog kvaliteta.

Nagrađeni objekat, po oceni žirija, ima širok i dalekosežan kulturni značaj za Srbiju i Podunavski region, ali i za kulturni prostor Evrope. Obuhvativši najznačajnije arheološko nalazište mezolitskog doba Evrope - projektni zadatak je pred autore postavio težak zadatak.

Na lokalitetu izuzetne kulturno-istorijske vrednosti u ambijentu zaštićene prirode, u uslovima koji su zahtevali visok nivo tehničko-tehnološkog znanja zaštite, autori su morali da pokažu izuzetno znanje i odgovornost. Nenametljiva, formom usklađena sa okolinom, arhitektonska struktura pruža nesvakidašnji doživljaj ovog izuzetnog arheološkog lokaliteta i prirodnog fenomena.

Lepenski vir je čekao četiri decenije pod niskim krovom od salonita, nedostupan publici, da ponovo bude “otkriven”. Nizali su se projekti od kojih su neki imali i oblik lađe, “lepenske” kuće, šatre... Krajem prošlog veka prihvaćen je idejni projekat tandema Jovin - Temerinski.

Centar za posetioce “Lepenski vir” ima 3600 kvadratnih metara korisnog prostora, a od toga je 18,5 ari samo arheološko nalazište, a koštao je 350 miliona dinara, kaže Siniša Temerinski i podseća da je sem leksana kojim je objekat pokriven sve ostalo srpski proizvod. Betonsku konstrukciju radila je firma iz Surdulice, “Amiga” iz Kraljeva radila je čeličnu konstrukciju, leksan je postavljao beogradski “Polimers”.

- Projekt je veoma složen i sastoji se od tri dela. Počev od urbanističke zaštite čitavog područja od 55 hektara, samog lokaliteta i postavke i prezentacije arheološkog materijala. Nije smelo da se poseče ni jedno drvo, lokalitet je morao da ostane u dosluhu sa prirodom, rekom - ističe Temerinski i objašnjava da su oni u arhitekturu uneli i nove elemente od kojih je jedan i zvuk. Naime, da bi posetilac imao osećaj da je na otvorenom pod leksilnom školjkom se puštaju zvuci vetra, talasa, poj ptica...

Sledeći “paket” uređenja ovog prostora je, po rečima Marije Jovin, izgradnja i pristaništa kako bi lokalitet bio pristupačan i turistima koji plove “koridorom sedam”, Dunavom. Tu bi bio i centar za posetioce koji bi dočekivao goste i s reke i s kopna.

- Čuli smo od prijatelja da neki od tih brodova na zahtev putnika - turista mimo plana staju u Milanovcu i autobusima dolaze na Lepenski vir - kaže Marija Jovin.

Naši sagovornici objašnjavaju da im je na samom početku najveći problem bio da premoste “zadatu površinu” konstrukcijom koju ne bi nosio ni jedan stub “poboden” u nalazište što su svi prethodni projekti imali. Posle se vodilo računa o mnogim elementima koji posetiocu danas ne padaju na pamet kao bitni. “Sa što manje hteli smo da postignemo što više.” Marija Jovin objašnjava da Lepenski vir šibaju snažni vetrovi i da je to zahtevalo posebne proračune. “Nismo srljali u neke rizike.” Ali garantni rok još traje, a konstrukcija je izdržala i enormne snegove prošle zime.

Naravno za ovakve projekte je potreban i znatan novac, ali Temerinski tvrdi kako to nije problem već se radi o “pristupu” i strategiji:

- Lepenski vir je bio četrdesetogodišnji problem. Niko nije znao šta da uradi sa njim, jer je za njega trebalo puno para. Kad smo počeli da radimo nije konstrukcija bila prvo čega smo se prihvatili. Znali smo da tako skup projekat ne može da izgura kultura, ali ako se ona udruži sa naukom i turizmom u jednom “paketu” projekat će moći da se ostvari. Naime, paralelno sa projektovanjem konstrukcije tekla je studija opravdanosti, koliko sve to košta i za koje vreme i sa kojim brojem posetilaca uloženo može da se vrati. Ako lokalitet bude dostupan i turistima sa brodova, čitava investicija će se isplatiti za tri godine.

Tako Temerinski i Jovin otkrivaju model kako se u Srbiji mogu spasti od propadanja mnoga kulturna dobra.