PISAC, filmski kritičar i publicista, Nišlija Dejan Ognjanović odbranio je na Filološkom fakultetu u Beogradu prvu doktorsku disertaciju u Srbiji, koja se bavi nastankom i razvojem poetike horora. Rad "Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti" predstavlja prvi pokušaj da se u srpskoj teoriji zasnuje i odbrani, definiše i objasni horor kao književni žanr.

- Poetiku horora sam izučavao na primerima ključnih tačaka u njenoj istoriji, kroz analizu dela - kaže Ognjanović. - Do sada se kod nas time niko nije bavio na akademski način, uzgred je pominjan u okviru retkih napisa o fantastici uopšte ili radova o motivu vampira u književnosti, ali u njima je horor bio samopodrazumevajuća kategorija koja ne zahteva definisanje niti analizu. A on to itekako zahteva, budući da ovaj termin čak i ne postoji u najnovijem Rečniku književnih termina, a srodni "gotski roman" netačno se proglašava njegovim sinonimom.

Poetiku horora autor prikazuje u varijacijama kroz koje je prolazila od nastanka, u 18. veku (gotik), preko kratkih Poovih priča, priča o duhovima, viktorijanskog neo-gotika, "čudne priče" sa elementima SF-a, pa do horor besteselera Stivena Kinga i pisaca koji su usledili za njim.

ESEJI I ROMAN DEJAN Ognjanović je pored više od stotinu članaka u domaćim i stranim časopisima, objavio horor roman "Naživo", zbirku eseja "Studija strave: eseji o horor žanru", studije "U brdima, horori: srpski film strave", "Faustovski ekran: Đavo na filmu". Priredio je zbornik "Novi kadrovi" (sa Ivanom Velisavljevićem) i zbirku najboljih priča H.F. Lavkrafta "Nekronomikon".

- Ovaj neretko potcenjen, a još češće ignorisan žanr u svetu se izborio za ravnopravnost još 1980-ih, sa usponom tzv. "gotskih studija", što je ubrzo dovelo i do njegovog izučavanja na univerzitetima - navodi novopečeni doktor i najavljuje mogućnost da bi njegov doktorat u dogledno vreme mogao da se nađe u knjižarama.

- Dalji pravci mojih izučavanja zavisiće od toga da li ću se ograničiti na dela iz anglo-američke sfere, ili ću u nekom komparativističkom kontekstu moći, a voleo bih, da primenim svoje definicije horora na dela drugih evropskih književnosti (francusku, nemačku, rusku...) pa i na srpsku - otkriva Ognjanović. - Svoju teoriju horora uskoro ću primeniti i u praksi, u horor romanu koji sam počeo da pišem...



GRANICE KAO IZAZOV

ISTINSKI talentovanom i kreativnom umetniku pravila ma kog žanra mogu poslužiti samo kao izazov, nikako kao ograničenje, što pokazuju horor priče E. A. Poa, Henrija Džejmsa, Embrouza Birsa, H. F. Lavkrafta i drugih pisaca - uveren je Ognjanović. - Svest o tradiciji žanra, na koju se ukazuje u mom radu, korisna je radi kreiranja (i variranja) horizonta očekivanja ovog žanra, ali najbolja dela horora upravo rastežu i modifikuju taj horizont i tako stalno preobražavaju žanr.