Anđelinin film neinteresantan srpskoj publici

PREMIJERNI fijasko koji je prvog dana prikazivanja u beogradskim bioskopima doživeo film “U zemlji krvi i meda”, ipak nije pokolebao one retke koji su čvrsto odlučili da Anđelinin film najpre pogledaju - pa sude. “Nezapamćeno neinteresovanje” gledalaca tog prvog dana, kada se uprkos velikoj medijskoj prašini na tri projekcije nije okupilo ni pedesetak ljudi, mnoge je začudilo - kada se uzme u obzir koliko se buke već unapred podiglo oko rediteljskog prvenca Džolijeve. Međutim, reakcije nekih od prvih beogradskih gledalaca ukazivale su da je reč o “mnogo buke ni oko čega”, odnosno o u suštini beznačajnom filmu.

“Sinepleks” u “Delta sitiju” od tada beleži po desetak ulaznica po projekciji, onoj popodnevnoj (što je termin u kom se odvijala i “premijera”), dok ih je na onim večernjim tek nešto više. Ni na redovnoj večernjoj projekciji u “Takvudu” sala ni izbliza nije makar “prigodno popunjena”, te se broj ljudi koji su tokom prvih šest dana prikazivanja prošli kroz “zemlju krvi i meda”, i dalje može izraziti u desetinama. Ali to, izgleda, i nije bilo toliko neočekivano.

- Distributerske kuće filmove otkupljuju unapred, pre nego što se završe, a procenjuju ih na osnovu nekakvih naznaka - objašnjava Zoran Savić, direktor “Milenijum filma”, kuće koja distribuira Anđelinin film. - Kada su se pojavili komentari i kritike povodom filma “U zemlji krvi i meda”, nakon Berlinala, mi smo ga pogledali zajedno sa svojim kolegama prikazivačima. Zajednička procena je bila da od tog filma i ne možemo da očekujemo neku gledanost, ali smo smatrali i da treba da ga prikažemo, iz kulturoloških i civilizacijskih razloga. To i jeste naša uloga, da film prikažemo za one koji ipak požele da ga vide, pa u tom smislu nismo ni iznenađeni ni razočarani. Projekcije su postavljene u termine koji nisu udarni, a publika će kao i uvek, odrediti koliko će, film živeti u bioskopima.

Nekakve “glasnije” reakcije su gotovo sasvim izostale, što je bilo potpuno nezamislivo pre samo nekoliko nedelja, kada su mnogi verovali da će film u Beogradu moći “da prođe” eventualno samo uz naoružano obezbeđenje. Autorka je na vreme odustala od pokušaja unošenja daška holivudskog glamura i među Srbe, zadržavši se na Sarajevu i Zagrebu kada je o gala premijerama reč.

Izgleda da ovdašnji malobrojni gledaoci ne uspevaju čak ni da se “uvrede” što ih je Anđelina Džoli predstavila kao nedvosmisleno zle, jednostavno zato što je reč o suviše lošem i bledom filmu da bi ga iko shvatio ozbiljno, i poželeo da se dalje njime bavi.