Amerikanci snimaju biografiju Mileve Ajnštajn

Scenario je napisala Linda Šejn, a zasniva se na više od stotinu pisama koje su Mileva i Albert Ajnštajn razmenjivali posle razvoda, kad je on već bio u Americi. Ova intimna prepiska najpoznatijeg bračnog i naučničkog para, čiji je život do danas ipak ostao dosta enigmatičan, nekoliko decenija bila je nepoznata javnosti, da bi je nakon toliko godina objavio njihov stariji sin, Hans Albert (1941-2001). On je sa ocem živeo u Americi, bio je univerzitetski profesor u Masačusetsu, a priča Linde Šejn, za koju se trenutno priprema autorska i glumačka ekipa, počinje 1903. godine, venčanjem Mileve Marić, prve žene kojoj je dozvoljeno da studira na čuvenoj Politehničkoj akademiji u Švajcarskoj, i Alberta Ajnštajna.

I mada je u njihovoj oficijelnoj biografiji zabeleženo da su, pored Hansa Alberta imali još jednog sina, Edvarda, koji je posle razvoda ostao da živi sa majkom u Cirihu kao težak bolesnik od šizofrenije, nova priča govori i o tome da su Mileva i Albert još kao studenti dobili ćerku. Kako su u to vreme oboje bili zainteresovani pre svega za naučni rad, ali i zbog finansijskih prilika, devojčicu su dali na usvajanje njenim rođacima, koji su tada živeli u Zagrebu. Posle braka, koji je formalno trajao 15 godina, Mileva i Albert su na čudan i dirljiv način ipak ostali bliski, o čemu će u filmu svedočiti i njihova vrlo emotivna prepiska, koju je sačuvao njihov sin Hans Albert. I mada je Mileva od Alberta dobila ceo novčani iznos njegove Nobelove nagrade, ona je u Cirihu živela vrlo teško. Bila je sama s bolesnim detetom, novac od nagrade brzo je potrošen na njegovo preskupo lečenje, a zarađivala je dajući privatne časove iz matematike, fizike i klavira...

Snimanje filma o jednoj od najvećih i najneobičnijih ljubavi 20. veka počinje uskoro u Rumuniji, a ponudu da izgradi dekor za filmski život Mileve i Alberta Ajnštajna dobio je naš scenograf Miljen Kreka Kljaković.

BEZ OBELEŽJA

Mileva je umrla u krajnjem siromaštvu, avgusta 1948, tri meseca posle jednog Edvardovog nasilnog napada. Žena za koju deo svetske naučne javnosti i danas tvrdi da je najzaslužnija za sve ono čime je njen muž zadužio civilizaciju, bila je sahranjena na groblju Nordhajm, bez ikakvog obeležja, gde se sahranjuju nepoznata lica...