Branislav Mitrović: Dobročinstvo će nas izlečiti

JEDAN od najznačajnijih srpskih arhitekata, akademik Branislav Mitrović, s podjednakim žarom je posvećen studentima, projektovanju, društvenom radu... Neuobičajeno skromno govori o iskoracima koje je ostvario u srpskoj arhitekturi. Jedan od poslednjih izuzetnih dostignuća je i nedavno završena Crkva Rođenja presvete Bogorodice u Štipini nadomak Knjaževca. Arhitekta Živojin Bata Karapešić je ovu neveliku crkvu nazvao čudom.
* Zdanjem u Štipini razbili ste anahrone klišee, koji su u Srbiji na delu?
- Kao arhitekta imam potrebu za otvaranjem dijaloga sa nasleđem. To je potreba za preispitivanjem tradicionalnog stava Srpske pravoslavne crkve, koji mnoge arhitekte i danas nemo i bespogovorno prihvataju. Moja je misija da tražim nove puteve, možda je tačnije govoriti o traženju drugačijeg iskaza. Ni crkva u Štipini ne bi bila ovakva da ktitor nije i sam arhitekta i da nije imao poverenja u projektanta.
* Nije li crkva prilično staromodna, kad je u pitanju gradnja novih bogomolja?
- To moramo da priznamo. Inovacijama su više sklone i katolička crkva i islam, da ne govorim o protestantima. Kad je reč o crkvi u Štipini, angažovanje ktitora je išlo i prema crkvenim krugovima. Dobijen je blagoslov vladike timočkog. Da bi se došlo do nečeg pozitivnog, moraju se sklopiti svi elementi, a ovde se to desilo.

* Taj sklad i razumevanje su ugrađeni u zidove crkve?
- U to duboko verujem. Ali, u Rođenje presvete Bogorodice ugrađena je moja posvećenost tom delu, moja skoro palirska prisutnost na gradilištu. Mi smo pravili kuću u koju treba da budu ugrađene dobra namera, osećaj deljenja, davanja. Dakle, sve one vrednosti koje pravoslavna crkva propagira.
* Da li ste se upustili u ovu “avanturu” s mišlju da možda vaš projekat neće biti prihvaćen?
- Hteo sam da uradim nešto malo drugačije, da se ponašam drugačije od kolega koji su bili prinuđeni na kompromis. Neću da verujem da je danas projektovanje pravoslavnog hrama stvar nametanja. Svoju ulogu arhitekte vidim u traženju izraza kroz koji se prepliću tradicionalno i novo. Nemam pravo da ponavljanjem oskrnavim pravoslavnu crkvu, jer je ponavljanje gest prosečnosti, neinventivnosti. Nije zaštita pravoslavne crkve pomirljivo i olako preuzimanje viđenih modela.
* Koliko je trajao put od projekta do realizacije?
- Oko dve godine.

* Da li će toliko trebati za realizaciju vašeg projekta za rekonstrukciju umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić”?
- Bojim se da će proći mnogo više, pogotovo ako želite da povučete paralelu između donatorstva za Crkvu Rođenja presvete Bogorodice u Štipini i buduće obnove “Cvijete”. Crkva je bila poklon jednog čoveka, jedne familije. “Cvijetu Zuzorić” su svojevremeno gradili dobrovoljnim prilozima građani. Paviljon “Cvijeta Zuzorić” za svoju obnovu ima pravo da očekuje buđenje dobre srpske tradicije kao što je donatorstvo.
Ako sadašnje vreme hoće da pokaže brigu prema opštem dobru, za dobronamernost, uzajamnu ljubav i poštovanje - onda mi moramo da o “Cvijeti Zuzorić” razmišljamo u tim pozitivnim, a zanemarenim kategorijama. Naše društvo je podosta toga zaboravilo u jurnjavi za novcem na opasan način. Za psihičko zdravlje društva obnova “Cvijete” bila bi dobar lek.
* Vi ste i predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja. Šta se dešava sa rekonstrukcijom?
- Mislim da Narodni muzej bez donatora neće moći da bude završen u predviđenim rokovima, odnosno u planiranom obimu. Država će dati onoliko koliko može.
* Blagonakloni ste prema državi?
- To je zato što možda više i ne računam na državu. Postoje ljudi koji imaju najbolje namere, ali to nije dovoljno za ovakve podvige. Istina je da ova država uopšte ne štedi i da bi morala mnogo više da uradi na planu kulture.
* Pre neki dan ste imali hitan sastanak sa ministrom kulture o Narodnom muzeju?
- Precizirali smo nekoliko koraka koji su neohodni da bismo savladali ovu fazu rada.
* A to je?
- Završetak izvođačkog projekta, hitna analiza konstruktivnih elemenata, koji su neophodni da bi projekat dobio svoj konačni oblik. Da bi to bilo urađeno - preka je nužda da se ljudi iz Narodnog muzeja isele. Jedino kada se isprazni cela kuća, može da se statički i konstruktivno analizira.
* Kad se očekuje “seoba”?
- Sa Narodnim muzejom je veoma opasno biti optimista, ali očekujem da se to reši narednih dana, ili najdalje sledećih nedelja. Ako bi se to dogodilo, onda ne bismo zaustavili proces rekonstrukcije.
* Zna li se kud se muzej seli?
- Ja ne znam.
* A, ministar?
- On u vidu ima nekoliko pozicija, ali ja nisam ovlašćen da o tome govorim.