FILM Anđeline Džoli „U zemlji krvi i meda“ možda je zagrejao krv u bivšoj Jugoslaviji, ali je publiku i kritičare u ostatku sveta - ostavio ravnodušnim. Dok brinemo o pogrešnoj (i za Srbe negativnoj) priči o ratu u Bosni koju film prenosi, nismo ni primetili da je film u Americi za gotovo mesec dana prikazivanja zaradio svega 182.000 dolara i da je na vrhuncu „popularnosti“ prikazivan u svega 18 bioskopa.

Prema podacima sa najpoznatijeg filmskog sajta „IMDB“, Anđin rediteljski prvenac koštao je oko 10 miliona dolara, a do sada je uspela da povrati svega pedeseti deo uloženog novca. Priča o ljubavi srpskog ratnog zločinca i muslimanke u Bosni ništa bolje nije prošla ni kod kritike.

Na čuvenom sajtu „rottentomatoes.com“ koji sakuplja prikaze relevantnih kritičara, film se sa ocenom 52% trenutno nalazi u grupi „trulih“ ostvarenja. To znači da je gotovo polovina prikaza ovog filma bila negativna.

JEDINICE ZA NEOBJEKTIVNOST NA forumima i društvenim mrežama organizovan je pravi internet rat protiv filma „U zemlji krvi i meda“. Korisnici iz Srbije i Republike Srpske zasuli su film negativnim ocenama na sajtu „IMDB“. Trenutno Anđin film na ovom sajtu ima ocenu jedva iznad četvorke (maksimalna je 10), a čak 80 odsto posetilaca, koji su glasali, dali su mu jedinicu.

Glavni nedostaci filma na koje se ukazuje u prikazima su neuverljivost i šabloniziranost likova.

Filmski kritičar „Varajatija“ Džastin Čeng nazvao je Anđin film „dramatično promašenim pokušajem da obnovi interesovanje javnosti za balkanske konflikte između 1992. i 1995. godine“.

- Gotovo da se oseća kako scenario iskače u banalnosti koje ostavljaju gorak ukus - napisao je Čeng.

Džejk Kojle iz „Asošijeted presa“ pohvalio je Džolijevu što je „koristeći status zvezde skrenula pažnju na opasnosti pacifizma u susretu sa ratnim zločinima i etničkim čišćenjem“, ali joj zamera što „politiku stavlja ispred priče i likova i banalno nameće poruku“.

Iako ima kritičara koji se ne osvrću na glavnu zamerku publike u Srbiji i Republici Srpskoj - neobjektivnost - nije malo onih kojima ni taj aspekt filma nije promakao.

- (Anđelina) prelazi prihvatljive dramaturške slobode i predstavlja Srbe kao karikature - piše Hauard Feinštajn iz „Skrin internešnala“.

Natan Rabin piše da se „srpske grupe opravdano žale zbog stereotipnog prikazivanja Srba kao rasističkih zlikovaca“, a kritičar „Los Anđeles tajmsa“ Kenet Turan zaključuje da „ključni aspekti priče deluju nametnuto, a bosanski Srbi se šematizovano prikazuju kao loši momci“.