Nuri Bilge Čejlan: Ne odbijam poziv prijatelja

MOKRA GORA - Nuri Bilge Čejlan je stigao u Drvengrad praćen kontroverzom u čijem kreiranju nije imao udela: pre njegovog dolaska u Mokru Goru udruženje „Srebreničke majke“ zatražilo je od turskih reditelja da ne učestvuju na festivalu „Kustendorf“, zbog, po njima spornih, izjava Emira Kusturice o ratu na prostoru bivše Jugoslavije. Najveći turski filmski autor današnjice ipak je u Srbiji.
- Mesto na koje sam došao je skoro nerealno, nisam mogao da zamislim da je Emir stvorio ovakav ambijent na planini. Malo toga o „Kustendorfu“ čuo sam ranije od ljudi iz branše, ali viđeno prevazilazi očekivanja.

* Kusturicu dugo poznajete, niste imali dilema o dolasku?
- Pre Emira upoznao sam njegove filmove. „Sećaš li se Doli Bel“, „Otac na službenom putu“, „Dom za vešanje“. To su ogromni filmovi. Tek onda sam sreo Emira, sretali smo se u Kanu, ranije sam obećao da ću doći, a sada sam to i učinio.

* Došli ste uprkos pozivu iz Sarajeva, pozivu „Srebreničkih majki“, da ignorišete ovaj festival. Da li je bilo dileme?
- Za bilo kakvu dilemu nije bilo vremena, jer sam tek po dolasku u Srbiju saznao za poziv jednog udruženja upućen turskim rediteljima. Takve stvari se dešavaju: kažu vam nemojte u Izrael, nemojte u Jermeniju, ali to su gluposti. Kao umetnik imam pravo da idem gde želim i gde me pozovu.

* Bili ste ranije i u Sarajevu, a pre mesec dana i u Jermeniji, sa kojom Turska ima, u najmanju ruku, komplikovane odnose.
- Tako je, jer kada problem postoji treba se sresti sa ljudima, prevazilaziti istorijske i sadašnje sukobe, to je jedini mogući pristup. Čak sam i večerao sa predsednikom Jermenije, pričali smo o politici, istoriji. Odbiti mogućnost susreta je besmisleno, bolje je da se međusobno što bolje vidimo i čujemo.

* Pre dve godine, na festivalu „Goldenorange“ u Antaliji, Kusturica je bio u žiriju. Povukao se kada su reditelj Semir Kapanoglu i ministar kulture Ertegul Genaj pokušali da ga kompromituju, ponovo zbog navodno „spornih izjava u vezi sa ratom u BiH“.
- Podržao sam tada Kusturicu jer su ljudi iz dve stranke pokušavali da dođu do poena tako što će ga upetljati u tada aktuelni politički sukob. Ne želim toga ni da se sećam, bilo je to mučno. Ljudi su se kasnije u Turskoj podelili na one koji podržavaju Kusturicu i one koji su protiv njega. Ja sam jednim pismom svima jasno dao do znanja šta mislim.

* Važite za stvaraoca takozvane visoke umetnosti, kako gledate na holivudska ostvarenja u kojima su Srbi „loši momci“?
- Film je moćno oružje. To ga u glavama lažnih umetnika ili moćnika kvalifikuje za sredstvo propagande. Ima toga u Holivudu. U Turskoj smo imali slučaj da je film snimljen pre 30 godina dugo u svetu stvarao pogrešnu, lošu sliku o nama...

* Osvojili ste brojna priznanja, samo u Kanu dva „Gran prija“, jednu nagradu za najbolju režiju i jedan „Fipresci“... Da li se posle nagrada nešto menja?
- Nagrade pomažu, meni je bilo lakše da finansiram svoje filmove i da pronađem partnere na internacionalnom nivou. U osnovi, uvek sam snimao samo ono što želim, pa je ovakav podsticaj posle nagrada bio pravi blagoslov.

* Vaš film „Bilo jednom u Anadoliji“ prikazan je na „Kustendorfu“.
- Festivali su poslednje utočište pravog umetničkog filma. Bavio sam se, snimajući ovaj film, misterijama naših života, kao i u svakom do sada. Tragao za istinom. Filmovi koje smatraju „visokom umetnošću“ uvek imaju manje publike, ali traju dugo. Na kraju samo takva ostvarenja opstanu. Čini mi se da sam u Turskoj sam stvorio svoju publiku: neki filmovi koji vam se ne svide odmah, kasnije postanu ostvarenja vašeg života. Mislim da su moji filmovi tako prošli u Turskoj.

* Upriličićete ovde radionicu za mlade stvaraoce, šta ćete im reći?
- Da beže od mode, da tragaju za svojim stvarnim, dominantnim unutrašnjim glasom. Samo tako neće pogrešiti.

NISAM OPTIMISTA
* Vek u kome živimo čini se kao doba ratova, da li verujete da će se nešto promeniti?
- Vek ratova je bio svaki do sada, a ja po prirodi nisam optimista. Ljudska priroda je takva da uvek tražimo više nego što zaslužujemo, a to nas vuče u propast.