Kim Ki Duk: I bol rađa lepotu

U RESTORANU “Viskonti”, tik pored ulaza u bioskopsku dvoranu “Prokleta avlija”, neobičan prizor dobro je zabavio posetioce “Kustendorfa”: domaćin Emir Kusturica se ispružio koliko je dugačak, priredio mu je južnokorejski reditelj Kim Ki Duk veliko zadovoljstvo - tradicionalnu masažu naučenu iz najbolje prakse alternativne medicine. Dok kosti pucaju, kontroverzni autor se smeši, obećava da će intervju početi čim svog kolegu “dovede u red”.
- Važno je misliti pozitivno. Ja to dugo nisam mogao, ali sam povratio ovu sposobnost. Moj film “Arirang” snimio sam posle duže pauze, trogodišnje samoizolacije. Tokom stvaranja mog prethodnog filma “San”, glumica Li Na Jang zamalo nije stradala, jer vešala za scenu u kojoj ona umire nisu bila obezbeđena kako treba. Ona je, na sreću, preživela, a mene je griža savesti odvukla u samoću.
* “Arirang” ste režirali, napisali ste scenario, imate trostruku glumačku ulogu, igrate islednika koji vam postavlja pitanja, Kima, koji na njih odgovara, i sopstvenu senku.
- Ispovedanjem sam započeo rešavanje problema koji sam imao, još uvek sam na putu samoizlečenja. Našao sam kakav-takav mir, na neki način sam postao lekar. Nije mi bilo važno da li će takav film naići na dobre reakcije, da li će zaraditi novac. Preuzeo sam odgovornost za loše stvari koje su se dogodile. Sudbina “Ariranga” bila je u drugom planu, a sticajem okolnosti za film sam dobio neke nagrade.
* Vaše ispovedno ostvarenje donosi osećanje duboke, iskrene tuge, srpski pisac Miloš Crnjanski takođe je govorio o bolesti, kao načinu da se život iskusi do kraja. Kako izgleda “prevođenje” ovakvog stanja u umetnost?
- Ljudi osećaju bol, to nije prijatno, ali na površinu izlazi i doza lepote za kojom tragamo. Naslov “Arirang” je “došao” iz istoimene izvorne pesme: “Sada smo u životu prepunom htenja, u sablasnom svetu prepunom tuge... U čemu je čar onog što oko mene ostaje kada se moje telo raspadne? Na iskušenju je moja sposobnost saosećanja. Ustuknem kada se naljutim, smejem se kada sam ljubomoran, opraštam kada želim da ubijem. Ubiću radije sebe, koji te se seća”.
* Filmove stvarate prikazujući odnose između ljudi, bez ulepšavanja i idealizacije. Da li vas zato više vole širom sveta, nego kod kuće?
- Za običnog Korejca važni su sistem obrazovanja, kvalitet života... Takve stvari proizvode pritisak na pojedinca. Postoje, međutim, još egzistencijalnija pitanja. Likovi u mojim filmovima malo govore, jer su duboko povređeni, to ih onemogućava da budu u idealnim odnosima sa okolinom. U svemu tome rađaju se intimna pitanja, a ja tragam za odgovorima. Korejcima, preokupiranim kvalitetom života, sada su važniji zabavniji filmovi od osećajnosti.
* Da li ste zadovoljni prijemom vašeg filma na “Kustendorfu”?
- Veoma sam iznenađen koliko je ljudi u Srbiji videlo “Arirang”. Ponosan sam i na to što je film video i vaš ministar kulture. Ovo je u duhovnom smislu veoma lepo mesto, ne pojavljuje se potreba da se od svega napravi što veći spektakl. Dovoljno je pogledati kako je odeven Emir Kusturica, to otklanja svaku opasnost od izveštačenosti, a meni prija ovakav stav.

TRAGEDIJA JAPANA
* ŠTA planirate da radite, kakvim temama ste terenutno preokupirani?
- Znate, baš kao i ceo svet, kakva je užasna tragedija zadesila Japan posle zemljotresa i oštećenja nuklearnih postrojenja. Imate li vi u Srbiji nuklearne elektrane? Dobro je što ih nemate. Dovoljno je videti mesto na kome je do juče sve bilo puno života, tu je sada pustoš...