Novosti saznaju: Vlada Srbije spasava ”Avala film”

KAKO “Novosti” saznaju, nakon Zakona o kinematografiji koji je uneo dobar vetar u srpski film, ali i nadu da će mnoge greške iz prethodnih godina biti ispravljene, država je (konačno) reagovala i na “slučaj” jedinog, najvećeg i najznačajnijeg filmskog studija koji imamo.

Vlada Srbije pripremila je strategiju za očuvanje “Avala filma”, a kao deo ovog plana započela je i formiranje komisije. Nju će činiti stručnjaci raznih profila, oni koji bi mogli da razreše komplikovane vlasničke i svojinske odnose, ali i mnogobrojne malverzacije koje su gotovo uništile našeg najpoznatijeg proizvovađača filmova.

- “Avala film” je proces koji već predugo traje - kaže, za “Novosti”, reditelj Darko Bajić, predsednik UO Filmskog centra Srbije. - Srpska kinematografija izgubila je svoju tehničku bazu, i glavna poenta strategije države trebalo bi da bude da se “Avala filmu” vrati mogućnost da opet bude aktivan. Radi se na tome da se stvori jedan centralni filmski studio, koji će moći da opslužuje i domaću kinematografiju, i da se iskoristi veliki potencijal koji bi mogao privući strane koproducente. Siguran sam da će sa ovakvom strategijom već za dve-tri godine proizvodnja filmova u Srbiji postati efikasna industrijska grana - ističe Bajić.

Podsećanja radi, nad “Avala filmom” vodi se stečajni postupak. Od 24. avgusta, ova kuća je u nadležnosti stečajnog poverenika Dragana Perkovića, uprkos mnogobrojnim apelima i javnim pismima da se to ne dogodi, upućenim rukovodstvu države - od predsednika Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića, ministra ekonomije Nebojše Ćirića, pa do ministra za kulturu Predraga Markovića i direktora Agencije za privatizaciju Dragana Jokića, koji na to nisu reagovali. Na mogućnost da naš najpoznatiji proizvođač filmova ode u likvidaciju, reagovali su esnafi - poučeni iskustvom prethodnih privatizacija, i iz straha da će “Avala film”, kao što se to desilo “Beograd filmu”, postati inkriminisani primer srpske tranzicije, predstavnici FCS, Asocijacije filmskih reditelja, UFUS, UFGS, KPZS... izašli su pred premijera i ministre sa svojom strategijom. Tako je započela i borba države za očuvanje nekada jednog od najvrednijih i najslavnijih filmskih studija u ovom delu Evrope, koji je danas gotovo uništen.

IMOVINA

IMOVINU “Avala filma” čini oko 20.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, više od 30 hektara zemljišta i šume, i država bi najpre morala da reši pitanje vlasništva zemljišta na kome se nalazi, iako je ovaj prostor, kako se tvrdi, gradsko građevinsko zemljište Republike Srbije, koje je Filmskom gradu od njegovog stvaranja dato na korišćenje. Procesom restrukturiranja odredilo bi se šta je od imovine “Avala filma” i danas upotrebljivo za filmsku proizvodnju, a onda bi trebalo da se pristupi revitalizaciji kapaciteta i obnavljanju filmske tehnike. Neophodna je i prekonfiguracija zemljišta koje se vodi kao vlasništvo ove kuće, a višak zemljišta koji se nikada nije koristio prešao bi u vlasništvo grada ili Republike.