POSLE objavljivanja spiska od 43 dobitnika nacionalnih penzija, kulturna javnost je i dalje zainteresovana ko je i zašto u poslednji čas ostao bez ovog priznanja. Naime, Komisija za dodelu priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi izdvojila je 49 kandidata, da bi na insistiranje iz Ministarstva finansija, na sastanku sa ministrom kulture Predragom Markovićem, sa spiska izbrisala devet umetnika.

Kako su “Novosti” nezvanično saznale, kratkih rukava ostali su: arhitekta Svetislav Ličina, pozorišni kritičar Laslo Gerold, pisac Jakov Grobarov, slikar i pisac Balša Rajčević, reditelji Radoslav Lazić i Dragovan Jovanović, majstor fotografije Nikola Radošević i violinista Dragutin Bogosavljević. Više sreće imao je bibliotekar i istoričar srpske knjige Lazar Čurčić, koji je najpre izbačen sa spiska, ali je intervencijom iz Ministarstva kulture vraćen. Izabranim umetnicima sa iste adrese pridodato je još dvoje, Lepava Lukić i Bisera Veletanlić. One inače nisu bile među “prekobrojnima” koje je odredila komisija.

- Usnija i Lepa koje su dobile nacionalne penzije, stvarno pevaju bolje od mene - kaže, za “Novosti”, u svom stilu Jakov Grobarov. - Neverovatno, imao sam preporuke srpskih akademika Matije Bećkovića, Ljubomira Simovića, Milosava Tešića, mog kolege Mije Raičevića, UKS. Ne shvatam zašto sam odbijen. Sramota me je da se pravdam zašto sam ponovo mimoiđen.

Arhitekta Svetislav Ličina nam je rekao da je na brzinu pogledao spisak od četrdesetak dobitnika i da mu pola imena nije poznato.

- Zaprepašćen sam što nema nijednog arhitekte koji je ostavio svoj trag u srpskoj arhitekturi - objašnjava naš sagovornik. - Krivo mi je da se ni o jednom predlogu Udruženja arhitekata nije razgovaralo, a jedan od članova komisije arhitekta Zoran Bulajić se borio za interese Ulusa i Ulupudsa, a ne za naše. Udruženje arhitekata me je i prošle godine predložilo, bio sam treći na spisku, a prošao je moj kolega, sedmi na listi, kome sam inače predavao na fakultetu. Živimo u vremenu kada su neke druge vrednosti isplivale na površinu, a ne autentično stvaralaštvo.

Već četvrtu godinu Balša Rajčević konkuriše i ističe da bez ikakve lažne skromnosti može da kaže da je ovo priznanje zaslužio. Njegova kratka argumentacija je sledeća:

- Moje umetničko delovanje je u izuzetno širokom spektru. Ja sam ne samo vajar, već i pesnik, istoričar umetnosti, kritičar. Objavio sam 25 knjiga i imao četiri stotine izložbi. Prošle godine jedan vajar je dobio nacionalnu penziju, a imao je samo 15 izložbi. Očigledno je da članovi komisije ne vode dovoljno računa o ukupnom stvaralaštvu kandidata i ukupnom doprinosu srpskoj kulturi, iako se to u pravilima konkursa naglašava.

Reditelj i teoretičar filma i pozorišta Radoslav Lazić kaže da među dobitnicima nacionalnih penzija ima sigurno ljudi koji je zaslužuju, ali više od polovine izabranih nije među njima.

- Ovde me zaobilaze, ali ne i svetske enciklopedije. Neki ljudi iz blizine ne vide to što uradite. Kriterijumi su pomućeni i očigledno je da je komisija radila pod određenim pritiskom. Meni je, između ostalog, satisfakcija i to što ovih dana Rita Flejs brani doktorsku disertaciju o mom doprinosu savremenoj interpretaciji teorije režije. Ako je malo 50 knjiga koje sam napisao, neka znaju da ću i dalje da objavljujem.



U STARAČKOM DOMU

DANAS teško oboleli penzioner Dragovan Jovanović (75), reditelj, dramaturg, pisac, scenarista, gotovo zaboravljen od svih živi u staračkom domu na Voždovcu. Njegovo mesečno sledovanje jedva da može da pokrije smeštaj u skučenoj sobici.

Bio je direktor Pozorišnog muzeja četiri godine i smislio nagradu “Dobričin prsten”. Uveo je u muzej video-sistem, adaptirao podrum i otvorio “Teatroteku”. Objavio je 20 knjiga o glumcima, osnovao “Slobodarske svečanosti” u Sopotu, radio je i kao dramaturg u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a bio je direktor “Jugokoncerta”, sa Bajom Šaranovićem osnovao je “Teatar u podrumu”... Autor je filmova “Devojka sa Kosmaja”, “Protiv Kinga”, “Miris zemlje”, “Sablazan”.