Glumci Narodnog pozorišta u -Mađarskoj

HVALA vam što ste došli, pravi ste prijatelji i ambasadori svoje kulture, a nama ste priuštili izuzetan pozorišni događaj - toplim rečima, na srpskom jeziku, sa scene Novog teatra u Budimpešti ansamblu Narodnog pozorišta iz Beograda obratio se ovih dana upravnik Ištvan Marta, posle predstave “Derviš i smrt”.

Da su umetnici jedni drugima i najpreči, potvrdilo je i kasnije uručenje počasnog odličja: iako su izvođenju predstave prisustvovala dva ambasadora (naš u Budimpešti, Dejan Šahović i mađarski u Beogradu, Oskar Nikovic) “orden” je dobio Božidar Đurović, upravnik nacionalnog teatra. A priznanje simbolično, u obliku malog crvenog puža. Jer, biti poslenik u kulturi znači naoružati se strpljenjem.

Gostovanje u Mađarskoj organizovano je u okviru uspostavljenog Protokola o saradnji koji su letos potpisala dva upravnika, koje je na neki način overeno i angažmanom Egona Savina, reditelja “Derviša”, upravo u budimpeštanskom Novom teatru. Savin je ovde postavio na scenu “Šumu” Ostrovskog. Već su je videli Beograđani, a krajem januara naći će se i pred publikom u Novom Sadu. Pre nje, u susret mađarskim kolegama krenuo je ansambl SNP, koji je veče uoči “Derviša” izveo “Brod za lutke”, s rediteljskim potpisom Ane Tomović.

- Novi teatar postao je u poslednjih nekoliko meseci najznačajnije pozorišno mesto u Evropi. Spaja ljude, vrednuje i kritički posmatra svet, pruža otpor svakom ekstremizmu i razbija predrasude - obratio se mađarskim novinarima Egon Savin. - “Derviš i smrt” je metafora o vlasti, o čovekovoj zabludi da će kad dođe na vlast promeniti svet. Na kraju, promeni samo sebe, svet ostane isti. Pozorište, ako nije zabavljačko, trudi se da bude savest svakom društvu.

A glumac Nikola Ristanovski (najavljen kao umetnik koji je na svim festivalu na kojima je predstava učestvovala osvojio nagradu za glavnu mušku ulogu) dodao je da pozorište nosi još jednu, vrlo ljudsku dimenziju - otvara pitanje da li ono što boli junake u predstavi, boli i druge ljude...

KAKO saznajemo, po poslednjem popisu u Mađarskoj živi oko četiri hiljade Srba, i to uglavnom potomaka onih koji su došli sa seobom Arsenija Čarnojevića. Postoji i jedan, tačno neutvrđen broj naših ljudi koji su ovde pristigli devedesetih godina. Inače, izvan Budimpešte su tri osnovne škole, dok je u glavnom gradu organizovano obrazovanje (od predškolske ustanove do studija) na srpskom jeziku, a sve ove škole nose ime Nikole Tesle.