Sahranjen Petar Kralj

U dugoj, nepreglednoj koloni koja se protezala i izvan kapija Novog groblja, bio je predsednik Boris Tadić, ministar kulture Predrag Marković, kao i veliki broj prijatelja, kolega i poštovaoca našeg glumca. Na samom grobu, braća Teofilović su jednog od poslednjih, istinskih boema ispratili sa “Ti bi hteo pesmom da ti kažem”...

A koji sat pre toga, u Ateljeu 212, na praznoj sceni štap, šajkača i čokanj rakije. Ranije, dovoljna “najava” za prisustvo, u ponedeljak za odsustvo čudesnog Tole Manojlovića, u liku i gestu Petra Kralja. “Živeli život” i jedan i drugi, na istom mestu. Gledalište kao i uvek dupke puno. Ovog puta na njihovom ispraćaju u pozorišnu istoriju, uz zvuke frule Bore Dugića i “ Toline” muzičare.

Proteklih dana stiglo je na stotine telegrama saučešća na Svetosavsku adresu. Decenijama je na sceni, glumački uverljivo umirao Petar Kralj u mnogim predstavama. Sada je kolege, prijatelje i publiku prvi put suočio sa sopstvenom smrću, u koju svi jednodušno odbijaju da poveruju, reči su upravnika kuće Kokana Mladenovića.

- Uvek si ostajao začuđen pred bespotrebnim sukobima, ružnoćom i zlom - obratila se svom preminulom prijatelju i kolegi Svetlana Bojković. - Izvan scene na kojoj si bio kralj, nisi hteo da se boriš kao drugi. Svoju tananost štitio si duhovitošću, nikad cinizmom. Nisam ti rekla koliko sam od tebe naučila o životu i glumi. Za mene ćeš ostati neugašena svetlost.

Gorica Popović upitala se gde je sad divan drugar, njihov belutak i kamen mudrosti. Onaj, kome se obraćala sa “Perice, moja merice”. Jer, bio je pehar mudrosti, mera svemu i za sve.

Otišao je jednostavno, gotovo bez pozdrava, rekavši samo lako i prirodno “doviđenja” - kao u Andrićevom “Razgovoru s Gojom”, prisetio se Tihomir Stanić, a Ljubomir Simović je primetio:

- Pera je govorio stihove Brane Petrovića kao da ih je sam napisao, nadahnuto i prostudirano, na način koji se ne može opisati. Godinama sam bio njegova publika, a kad nas je počastio ulogom Skitnice u “Šarganu” imao sam čast da postanem i njegov pisac.

Kako svaka reč izgovorena o Petru Kralju sada zvuči beznadežno, zaključila je Vida Ognjenović i dodala:

- Njemu nisu potrebni superlativi, jer je on superlativ za svaku izuzetnu glumačku i ljudsku osobinu, koje se po njemu mogu zvati. U svemu svoj, a u svakom svojstvu zaigran do kraja, bez suvišnog gesta, napadnog tona ili neprilične dosetke na sceni.

Kada dobije kompliment posle premijere, zbuni se, zacrveni, stid ga je da se o njemu priča - otkriva Duško Kovačević, uz komentar da nije bilo većeg glumca sa većim osećanjem skromnosti:

- Nekad me je nervirao svojom dobrotom. Dolazilo mi je da mu kažem što si ti bolji od nas, što se ne svađaš kao ostali i kao što je “red”...

Na komemoraciji su govorili i glumci Milena Pavlović i Aleksanar Stojković, Konstantin Kostjukov, novinar Aleksandar Lukić, dekorater Đoka Milovanov i slikar Ljubisav Milunović.