NA nedavno završenoj Sinemaniji, među 16 filmova Spilberga, Pitera Vira, Džona Madena, Vudija Alena, Ronalda Emeriha, Beneta Milera... koji su premijerno prikazani, naša publika imala je priliku da vidi i „Glas istine“, rediteljke Larise Kondracki.

Film se zasniva na istinitom iskustvu i knjizi Katrin Boljkovac, policajke iz Nebraske (poreklom Hrvatice), koja je bila član mirovne misije nezavisnog kontraktora angažovanog od strane UN nakon rata u Bosni. Služeći ovoj misiji otkrila je trgovinu belim robljem, najviše devojkama, u kojoj su, pored lokalnih kriminalnih bosova učestvovali i pojedini pripadnici međunarodnih snaga UN - od onih visoko rangiranih, do diplomata. U „seks trafiking“ u bazi Kfora u BiH, najviše je bila upletena firma „Demakra“, privatna kompanija nepoznatog porekla i vlasništva, koju je u ovoj aferi štitio Stejt department, i koja je krajem 90-tih u Bosni imala potpisane milionske ugovore.

NAGRADA ZA NAJBOLJE KAO najbolja ostvarenja upravo završenog festivala angažovanog filma “Slobodna zona”, publika je svojim glasovima izdvojila četiri filma. Pored “Deponije” poznatog umetnika Vikija Muniza, tu su igrani film “Zidovi” španskog reditelja Gustava Tareta, dokumentarac slavnog iranskog reditelja Džafara Panahija, kojim je otvorena “Slobodna zona”, a na četvrtoj poziciji je dokumentarno ostvarenje tibetanskog reditelja Ngvang Čofela “Tibet u pesmama”. Nagrada publike za najbolja četiri filma dodeljuje se u vidu otkupa televizijskih prava i prava za prikazivanje na turneji “Slobodne zone” u 30 gradova širom Srbije.

Ovogodišnji festival predstavio je 40 dugometražnih i kratkih ostvarenja. I ove godine, “Slobodna zona” bila je vrlo posećena - od 4. do 9. novembra projekcije filmova u Dvorani kulturnog centra i Domu omladine pratilo je više od 12.000 gledalaca.

U drami „Glas istine“ policajku Katrin Boljkovac igra Rejčel Vajs, a u glumačkoj ekipi su i Vanesa Redgrejv, Monika Beluči i Sergej Trifunović. Film je, po Trifunovićevim rečima, pored premijernog prikazivanja u Americi imao i skrining u glavnom štabu UN u Njujorku koji je protekao vrlo neprijatno, s obzirom na činjenicu da ozbiljno optužuje i raskrinkava delovanje njihovih snaga u Bosni, ali i u drugim zemljama.

- Ta žena, Katrin Boljkovac, istinski je heroj. U vreme kad ljudi zaobilaze palog čoveka na ulici i niko neće da odvoji minut da pomogne nekom nevoljniku, ona je udarila na UN, Stejt department, policiju, kriminalce, najveću privatnu firmu koja je ugovorom sa Stejt departmentom servisirala ratove u Bosni, Iraku, Avganistanu. Naravno, kao nagradu, Katrin Boljkovac dobila je ucene, zastrašivanje, progon, otkaz... ali je uspela da pokupi svu dokumentaciju do koje je došla u Bosni, da ode na Bi-Bi-Si, i da sve objavi svetu. S druge strane, jedna druga mlada žena, rediteljka Larisa Kondracki, takođe je imala srce i mnogo hrabrosti da, usred Amerike, napravi film koji dokumentovano razotkriva cinizam i njeno kriminalno delovanje kao svetskog „mirotvorca“ - kaže Trifunović.

Film je većim delom sniman kao da je dokumentarni, pogotovu scene nasilja i zastrašujućeg seksualnog zlostavljanja devojaka i devojčica svih nacionalnosti, koje su ili otete, ili su lažima dovedene u Bosnu (najviše iz država bivšeg Sovjetskog Saveza, i nisu profesionalne prostitutke). Sniman je u Rumuniji, pa je ovde Rumunija, po rečima Trifunovića, glumila Bosnu, rumunski glumci su na nekom bosansko-srpsko-hrvatsko-rumunskom jeziku igrali naše ljude.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg mu, kako ističe, veoma znači to što je deo ekipe ovog filma.

- U eri kada su rat u Bosni i godine nakon rata samo još jedna podloga za idiotske akcione filmove u kojima je sve crno-belo, Srbi su, naravno, negativci. Ričard Gir juri Karadžića po vilajetima Bosne, dok ovaj - o, ironije, tempira spermatozoide po Banatu! Pravi zlikovci su među Kforovima, Sforovima i ostalim „smorovima“, istina je, naravno, uvek vidljiva, samo treba imati hrabrosti da se vikne: „Car je go“! A to i jeste jedna od suština posla kojim se bavimo, ako je neko i posumnjao, ili zaboravio.

OSKAROVKA I “NIKO“

LARISA Kondracki je, po Trifunoviću neko ko već ulazi u kategoriju prijatelja.

- Našla me je u Los Anđelesu i rekla da bi želela da igram u njenom kratkom filmu o belom roblju u Bosni. Ona je već bila tamo, i inspirisana strašnim svedočenjima napravila priču koju je želela sama da režira. Zainteresovani producenti, naravno, nisu imali poverenja u nekoga ko nikada nije režirao, i onda je ona sa svog životnog osiguranja skinula sav novac, nekih pedeset hiljada dolara, i na osnovu dugometražnog snimila kratki film „Glas“, da bi pokazala da ume da režira. Kada je ponudila Rejčel Vajs da igra lik Katrin Boljkovac, ona je u tom trenutku bila friška oskarovka, Larisa niko. A meni je zazvonio telefon, Larisa mi je u pola noći rekla da je u Bukureštu, da snima film, i da me moja uloga čeka. Ta uloga bio je lik bosanskog policajca koji je pomagao Katrin Boljkovac u razotkrivanju mreže trafikinga, ali zbog obaveza nisam mogao odmah da odem. Tako mi je zapao još jedan negativac. Ali, ne žalim!