Srpske freske u Firenci

SRPSKE freske imaće svoje stalno mesto u najvećoj franjevačkoj crkvi u svetu! U bazilici Santa Kroče u Firenci 29. novembra biće otvorena stalna postavka kopija nekih od najboljih i najpoznatijih fresaka iz srpskih srednjovekovnih manastira Mileševe, Sopoćana i Gračanice.

Ideja da one budu trajno u jednom od najvećih italijanskih hramova fresaka nastala je spontano, usled velikog interesovanja za izložbu „Srbija, zemlja fresaka“, koja je bila postavljena u bazilici Santa Kroče. Tokom aprila i maja videlo ju je 30.000 ljudi. Oduševljeni Firentinci su još tada poželeli da naprave malu galeriju fresaka i... U sali pored starog klaustora bazilike sada će trajno biti izložene kopije fresaka „Bogorodica iz Blagovesti“ i „Mironosica na grobu Hristovom“ („Beli anđeo“) iz Mileševe, dva motiva sa „Rođenja Hristovog“ („Pastiri“ i „Kupanje mladenca“) i „Oplakivanje Ane Dondolo“ iz Sopoćana, kao i portreti Milutina i Simonide iz Gračanice.

- Pozajmili smo kopije fresaka na neodređeno vreme. Vodili smo računa da to budu one kojih imamo najviše u depou - kaže mr Bojan Popović, upravnik Galerije fresaka i autor izložbe „Srbija, zemlja fresaka“. - Većinu kopija uradili su Zdenka Živković i Časlav Colić, samo je „Oplakivanje Ane Dandolo“, na kojoj se vide međudinastičke veze naših zemalja, radio tim francuskih kopista, kojim je rukovodio Andre Ruo.

Pored Popovića, važnu ulogu da se srpske freske nađu u Firenci imala je Paola Vojinović, profesor renesansne umetnosti na tamošnjem univerzitetu.

- Izložba „Srbija, zemlja fresaka“ ukazala je na snažne zajedničke korene i podudarnosti Italije i Srbije tokom poznog srednjeg veka - ističe Popović. - Srpske i italijanske freske snažno ukazuju na novu duhovnost kroz koju je odnegovana umetnost fresaka, kao i na uspon Evrope u svim segmentima društva. Ta prožimanja nastavljena su i u današnje vreme. Posle Drugog svetskog rata, italijanski stručnjaci dolazili su na molbu srpskih vlasti kako bi pomogli oko restauracije ratom oštećenih hramova, kao što su i srpski stručnjaci pristigli u Firencu da pomognu posle poplave Arna.

„Srbija, zemlja fresaka“ prvi put je realizovana 2007. u Strazburu, a zatim u Klagenfurtu i Ljubljani. Tokom 2010. gostovala je u Parizu i u Briselu, a tokom ove godine bila je i u Rimu, gde ju je obišlo desetak hiljada posetilaca.

- SRBIJA je poznata kao zemlja fresaka - ističe mr Bojan Popović. - Slikarstvo Mileševe je jedno od poslednjih u kojima je primenjena modelacija nastala na osnovu izrade portreta u poznom rimskom carstvu. U Sopoćanima je naglašena trodimenzionalnost preko strukture scene. Jedinstveno je „Oplakivanje kraljice Ane Dandolo“, majke Stefana Uroša I. Upotrebljena je šema „Uspenja Bogorodice“, Anu okružuje porodica odevena po modi vizantijskog dvora, ističu se veze sa Venecijom, ali i Anžujcima i Kurtenejima, preko lika kraljice Jelene, prikazane tik do odra. U DžIV veku nastaje novi stil, koji je nazvan narativnim ili ilustrativnim. Primer takvog slikarstva su freske iz Gračanice.

ITALIJANSKO-SRPSKE VEZE

- ITALIJANSKE ikone čuvaju se u riznici manastira Hilandar na Svetoj gori, gde figurira venecijanski diptih sa predstavom dvanaest velikih praznika - podseća Popović.

- S druge strane, kao vredne i poštovane relikvije, papa Pije II nabavio je iz Srbije i Bosne (koje su u to vreme pale pod vlast Turaka Osmanlija) krst „prvog arhiepiskopa Save Srpskog“ za katedralu grada koji je on osnovao, Pijencu. Papa je otkupio i desnicu Jovana Preteče, relikviju na čijem okovu je takođe natpis u kome se spominje „prvi arhiepiskop Sava Srpski“.