Knjiga Bore Đorđevića u izdanju Novosti

TEŠKO joj je odrediti žanr. Može da bude zbirka priča, može da se tretira kao zbirka poezije jer se sve vrti oko pesama, ima tu i autobiografskih elemenata, eseja, svega i svačega. Najvažnije je da se vama dopadne, a ako se to dogodi, odmah pišem nastavak, odmah ću se latiti papira i olovke. J.... kompjuter.

Ovo kaže Bora Đorđević “umesto pogovora”, na kraju svoje nove knjige “Šta je pesnik hteo da kaže”, koja, u izdanju Kompanije “Novosti”, kreće među mnogobrojne Čorbine fanove i one koji su tek počeli da ga slušaju. Ovaj dibidus hit, kako reče jedan naš čitalac, biće od ponedeljka u prodaji na kioscima po ceni od 490 dinara, a u svakoj knjizi je poklon DVD pod naslovom “Niko nema ovakve ljude!”. U pitanju je snimak koncerta “Riblje čorbe” u „Areni“, iz 2009, povodom 30 godina rada grupe.

Sve je jasno u vezi sa Borom Čorbom: lafčina, bez dlake na jeziku priča, bez foliranja živi. Tako je napisao i autobiografiju - iskreno, uzbudljivo, ne štedeći ni sebe ni druge. “Šta je pesnik hteo da kaže” ulazi kao najveći ovogodišnji favorit na Sajam, sudeći po ogromnom interesovanju publike za Borinu knjigu u proteklih nekoliko dana, što pokazuje da prvo izdanje u tiražu od velikih 20.000 neće dugo potrajati.

Bora Đorđević objavio je više od 300 pesama. U ovoj knjizi uspeo je da objasni tridesetak najpoznatijih. Piše kako su nastajale: “Da, to sam ja”, “Lutka sa naslovne strane”, “Dva dinara druže”, “Srećan put, pišo moja mala”, “Dobro jutro”, “Na zapadu ništa novo”, “Ostani đubre do kraja”, “Poslednja pesma o tebi”...

Pitko, duhovito, živo, Bora za čitaoce prevrće prošlost i otkriva kako su se rađale ideje, odakle je stizala inspiracija za pesme koje su inspirisale generacije u Jugoslaviji, pa u Srbiji, ali i ostalim bivšim republikama SFRJ, kao i u Rusiji, Bugarskoj... Takve priče se gutaju ako su dobro napisane. U Borinom slučaju jesu.

Prve stranice povratak su u neka srećnija i poštenija vremena, kada se šezdesetih godina u Čačku, epidemija zvana rokenrol širila neverovatnom brzinom.

- Skoro svaka ulica imala je bend koji je na sklepanim instrumentima svirao nešto što je ličilo na rok. Bendovi nisu bili bendovi nego su se zvali VIS-ovi, dakle vokalno instrumentalni sastavi... Moj prvi VIS u Čačku zvao se “Hermelini” - piše na početku knjige Bora Đorđević.

Zaštitni znak grupe, pesma “Lutka sa naslovne strane”, nastala je mnogo pre 1978. godine i osnivanja “Riblje čorbe” i bila je jedan od razloga što je Bora napustio grupu “Suncokret”.

- Sledi period koga se nerado sećam. Celih mesec i po dana bio sam član “Ranog mraza”. Verujem da sam od tog vremena bar mesec dana bio pijan - kaže Bora u poglavlju “Lutka sa naslovne strane”.

Saznajemo kako je neodigrani preferans sa članom “Ranog mraza” Đoletom Balaševićem bio poslednja kap u čaši odluke da definitivno okonča epizodu u ovoj grupi; kako su se mnogobrojne dame pogrešno identifikovale sa “lutkom” iz pesme, a zašto je poznata Meri Cakić bila u tome najupornija; kako i zašto je ova pesma bila svojevrstan kulturni šok.

Ko već ne zna, saznaće istorijski datum srpskog rokenrola: 15. avgust 1978. Vreme: 15.15. Mesto: “Šumatovac”. Osnovana je “Riblja čorba”, a prva stvar koju je grupa vežbala bila je “Lutka sa naslovne strane”.

Pesma je snimljena, početni tiraž prvog singla, ambicioznih 5.000, planuo je za sedam dana. Doštampavalo se do famoznih 50.000, nastao je haos, a “Čorbi” su otvorena sva vrata.

- Kada smo OBJAVILI prvi album i postali vrlo veliki i značajni u Ju okvirima, morali smo da odslužimo dug otadžbini i da odslužimo vojsku... Kad sam došao u vojni odsek, službenik ni je ponudio da biram - Doboj, Bijeljinu ili Sarajevo. Prirodno glup napravio sam najgori mogući izbor - Doboj - otvara Bora poglavlje “Srećan put, pišo moja mala - Dva dinara druže”, o nastanku legendarnih pesama i propaloj ljubavi koja stoji iza stihova.

Ovu drugu, Bora drži za jednu od najljubavnijih pesama koju je napisao. Naravno, na straži, na kojoj je proveo više od sto dana. Muziku za “Dva dinara druže”, kao i za neke druge iz reda najlepših “Čorbinih” pesama, komponovao je Momčilo Bajagić Bajaga.


REFREN NA BUGARSKOM

JEDNA od smešnih strana istorijata “Riblje čorbe” desila se pesmi “Dva dinara druže”, piše Bora. Gostovali su u Bugarskoj, njihov menadžer za ovu zemlju, Blaža, prepevao je desetak pesama na bugarski, a među njima i pomenuti hit. Grupa je vredno vežbala za nastup u Vidinu...

- I sve je bilo u redu dok ne dođe refren na bugarskom: “Mala nužda levče, goljamata dva...” Gotovo, kraj, ceo bend vrišti od smeha, niko ne može da peva. Ubeđen da bi takva reakcija bila pogrešno shvaćena od strane prisutnih mi smo izveli Blažu da peva sa nama i dali sve od sebe da se na refrenima što manje cerekamo.