Dobrica Ćosić dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 2011. godinu” - vest je koja je u četvrtak oko podne digla na noge srpsku javnost. Da je informacija o “poslednjem disidentu 20. veka, očevicu ere koja prolazi i proroku one koja tek dolazi” lažna, saznalo se neposredno posle zvanične objave Nobelovog komiteta, tačno u 13 časova, kada je javljeno da je najveće svetsko priznanje za književnost pripalo švedskom pesniku Tomasu Transtremeru.

A u tih sat vremena stala je čitava jedna drama.

Internet sajtovi gotovo svih naših medija “senzaciju” su preneli sa linka www.nobelprizeliterature.org. On je vodio ka stranici na kojoj je iskopirana zvanična Internet prezentacija Nobelove fondacije sa “malom izmenom”. Svi linkovi sa lažne stranice, postavljene u sredu popodne, a registrovane na izvesnog Gjorda Halvorsena iz Osla, vode ka pravoj www.nobelprize.org, što je trebalo da potvrdi njenu autentičnost. Da bi prevara bila verodostojnija, izmenjeni su i podaci o Ćosiću na stranici “Vikipedije”, posvećene njemu. Dopisano je da je dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

ORGANIZACIJA
ZA ovu medijsku diverziju u četvrtak je preuzela odgovornost navodna organizacija “Anonimus Srbija”. U saopštenju koje prenose agencije, se kaže:
- Cilj naše akcije je da skrenemo pažnju javnosti na opasan uticaj političara i pisca Dobrice Ćosića, koji je i ove godine pominjan kao ozbiljan kandidat za Nobelovu nagradu.

Vest bomba unela je pometnju u sve medijske kuće. Telefoni su se usijali, čitaoci su želeli potvrdu tačnosti, javljali su da je ponegde već i počelo slavlje. Koincidencija da je prošlo 50 godina od Andrićevog primanja Nobelove nagrade, podgrejala je nadu da negde neko, makar na svakih pola veka primećuje važnost i vrednost našeg jezika, književnosti, nas samih... Stizale su i potvrde iz “pouzdanih izvora”.

Dodatno zbunjujuće bilo je i obaveštenje poslato u 11.30 sa lažne mejl adrese Akademije nauka - da je član SANU, Dobrica Ćosić dobio najviše priznanje, uz njegove kontakt telefone i napomenu da će naknadno biti objavljen termin konferencije za štampu. Akademija nauka je malo potom poslala demanti sredstvima informisanja, najavivši da će ceo slučaj prijaviti policiji.

Na lažnu dojavu izgleda da je tačno reagovao samo akademik Ćosić.

- Ne verujem u istinitost takve vesti - kratko i smireno rekao je u četvrtak za naš list Dobrica Ćosić, neposredno pošto je vest prostrujala. - Kod lekara sam i ne želim to da komentarišem.

Dok se zvanični organi pripremaju da ispitaju slučaj, ostaje otvoreno pitanje - kome je bila potrebna ova ujdurma? Kakve je efekte ova laž trebalo da proizvede, osim što je, sasvim neočekivano, donela kratku radost velikom delu javnosti? Šta je smisao napada na devedesetgodišnjeg pisca čije se delo, odavno, otrglo čak i njegovoj kontroli i živi autonomnim životom?


Čak i kada je nedavno nominovan za Nobelovu nagradu, Ćosić je bio ogorčen što je jedna takva inicijativa “improvizatorski pokrenuta”. Nije mu bilo stalo ni do kakve javne halabuke, jer je u tišini želeo da doradi i dopiše svoje mnogobrojne zapise i beleške. Tim povodom je u februaru ove godine za “Novosti” izjavio:

- Realan sam čovek, svestan vremena u kojem živimo i takva kandidatura ne bi imala nikakvog smisla. Svojevremeno, 1983. godine, bio sam u najužem izboru za Nobelovu nagradu, a povodom romana “Vreme smrti”, za koji je tada rečeno da je najbolji evropski roman o Prvom svetskom ratu. Prilikom izjašnjavanja, za glas izgubio sam od Vilijema Goldinga koji je to priznanje dobio najviše zahvaljujući romanu “Gospodar muva”. I tada je za mene cela ova priča završena.