VELIKA izložba venčanica u britanskom Viktorija i Albert muzeju najavljena je kao događaj naredne sezone, a “Venčane haljine u Srbiji” svečano su u petak otvorene u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti. Vrpcu je “presekao” profesor Čedomir Vasić, koji je Muzeju - zajedno sa svojim bratom Rastkom - i donirao jedan od eksponata: venčanicu svoje babe Danice Paligorić iz 1911. Ova stogodišnjakinja od svile i čipke je, kako za “Novosti” kaže kustoskinja Draginja Maskareli, koja je i autor ovog spektakla - zvezda izložbe.

Dan pred otvaranje još se u radionici za restauraciju tekstila u samom MPU završavalo sklapanje najstarije venčanice na izložbi. Nju je Draga Kandić nosila na svom venčanju 1878. godine, kad se udala za istoričara i političara Ljubomira Kovačevića. Par je kasnije dobio ćerku Milicu koja se udala za Milana Rakića!

KONZERVACIJA NAJSTARIJA venčanice na izložbi ima bezmalo 200 delova i svi su morali biti rašiveni da bi se očistili, zaštitili - konzervirala tkanina, zamenio konac koji je počeo da se raspada od starosti. Tu dugotrajanu i mukotrpanu konzervaciju obavila je Marija Labudović. - Složeni modni “pazl” je posle konzervacije valjalo složiti u prvobitnu “kombinaciju”, a taj posao mogu da obave samo vrhunski eksperti - kaže Maskarelijeva. - Za ovu izložbu Muzeju su u pomoć pritekli i stručnjaci iz Nacionalnog instituta za konzervaciju.

Po haljini se može zaključiti da je srpska elita već tada bila sasvim u dosluhu sa visokom evropskom modom. Ima “karakterističan princes kroj”, u to vreme veoma popularan u Evropi. Kako objašnjava naša sagovornica, kroj nosi naziv po Aleksandri, princezi od Velsa - budućoj kraljici, ženi Edvarda Sedmog. Ovaj model karakterišu vertikalni šavovi koji prate liniju tela i nosio se uz jako stegnut korset. Karakteriše je i podupirač - “turnir” koji je haljinu širio na stražnjem delu.

To nam otkriva i kakav je bio ideal ženske lepote. Ali, Maskarelijeva ne želi da “raspravlja” na tu temu, već skreće pažnju na drugačija shvatanja mode i ženske lepote, na primeru “baštenske haljine”.

- To je najmlađa haljina na ovoj izložbi. Nabavljena je u Beču 1914. a nošena je na venčanju u Jagodini. Zapravo, ta haljina nije namenski šivena za venčanje, već se - kako je to moda diktirala - nosila na baštenskim zabavama. Međutim, u to vreme su te “baštenske haljine” bile popularne i kao venčanice - objašnjava Draginja Maskareli.

One su, kako tvrdi naša sagovornica, upravo danas opet moderne u Evropi i nalaze sa u ponudi “vintidž” mode na internetu. Kod nas još nije zaživela ideja da se neveste oblače u venčanice iz prošlosti.

“Zvezda” postavke, venčanica Danice Paligorić izložena je na prvom spratu Muzeja, među ogledalima. Uz haljinu je sačuvana i obimna dokumentacija - i, to je ono što je, između ostalog, čini zvezdom.

Najpre - šivena je u beogradskom krojačkom salonu Berte Alkalaj! Sačuvane su svadbene fotografije, knjiga telegrama, meni...

Kustoskinja posebno ističe značaj grupne fotografije sa venčanja Danice Paligorić i pešadijskog majora Nikole Jorgovanovića, u Nišu 1911. - Mladi su obučeni u skladu sa aktuelnom evropskom modom, a stariji koji sede u prvom redu: roditelji, tetke, rodbina... u tradicionalnu građansku nošnju.

Na toj niškoj svadbi se baš dobro jelo. Glavno jelo - tri vrste pečenja: jagnjeće, praseće i ćureće. Predjelo - šunke, salame, kajmak i ementaler. Posle supa (bele i braon), išla je “goveđina” s renom, pa sarmice u vinovom lišću, savijače. Umesto torti, na kraju, kremovi od vanile i kafe.

A i igralo se: kolo Srbijanka, valcer, oficirsko kolo, kadril, Burzino kolo, Sarajevka, valcer “Klizači”, salonski čardaš, Hajduk-Veljkovo kolo, mazurka, Kragujevčanka, Krakovjak, Espanja i inženjersko kolo.