Kultura

Daglas Henšel: Dobar čovek u kadru

S. BABOVIĆ

28. 08. 2011. u 20:53

Poznati britanski glumac, junak filma ”Kako su me ukrali Nemci”. Ako je svaki festival kao niški, mislim da bi trebalo da dolazim češće u Srbiju

NIŠ - Film Miloša Radivojevića “Kako su me ukrali Nemci” premijerno je prikazan na nedavno završenim filmskim susretima u Nišu, ali je publika imala ekskluzivnu priliku da, za sada jedina u Srbiji, vidi poznatog britanskog glumca Daglasa Henšela, koji u filmu igra nemačkog oficira Vernera Krausa. Visokog vojnika Trećeg rajha upoznajemo kroz priču pisca Aleksa, koji se priseća detinjstva u okupaciji i sentimentalnog vaspitanja.

Za iskusnog škotskog glumca, uloga plemenitog vaspitača bila je izazov, jer je po sopstvenom priznanju u bogatoj karijeri igrao uglavnom nesavršene ljude, “malo zarđale na ivici”. Kada je bio mlađi, Henšel je želeo da bude sportski komentator.

- Pre 17. godine nisam video sebe kao glumca. Prvo sam hteo da budem novinar, da komentarišem fudbal, budem na promaji stadiona, ali to se nije dogodilo. Posle sam hteo da upišem umetničku školu, ali nikada nisam stigao da predam prijavu na vreme. Na kraju sam upisao dramu.

KARIJERA
DAGLAS Henšel je zavoleo glumu igrajući u školskoj predstavi. Proslavile su ga uloge u dramskom serijalu BBC Psihos (1999), ”Dečak u uglu” (nagrađen na festivalu u Monte Karlu), vratio se londonskoj sceni ulogama “Obala utopija” (2002), “Smrt trgovačkog putnika” (2005). Oduševio je kritiku 2008. sa “Poslednjim danima Jude Iskariotskog”. Van Ostrva najpoznatiji je po portretu Levina u “Ani Karenjinoj” (2000) i Edgara Alabastera u “Anđelima i insektima” (1995).

* Da li je teško snimati, pa i igrati u ovakvom filmu, budući da se istorija jasno odredila prema Nemcima u ratu?

Mislim da u svakoj zemlji, u bilo kom trenutku u istoriji rat ima loše ljude, kao i dobre ljude u pogrešnom ratu. Verner Kraus je dobar čovek, ja sam samo to video u scenariju čitajući njegov lik i pokušavao sam da dočaram tu njegovu dobrotu tako da ga ne osuđujem. Kao glumac, moraš da budeš na strani karaktera koji igraš. Nisam želeo da se bavim istorijskim ili političkim kontekstom, hteo sam da prikažem dobrog čoveka, a on to jeste. Nije me interesovalo koju uniformu nosi.

* Kako ste radili na izgradnji lika?

- Bio sam sasvim samostalan, oslanjao se na sopstvena iskustva. Nije bilo pritiska režisera Miloša Radivojevića, nije mi govorio o svojim očekivanjima. Možda sam povremeno usmeravan u nekom pravcu, ali suštinski Kraus je moja igra.

*Kakav ste prijem filma očekivali u Srbiji?

- Prijem filma je bio sjajan, a ja sam dočekan fantastično. Nikada pre nisam bio na nekom srpskom festivalu. Ako je svaki festival u Srbiji kao niški, mislim da bi trebalo da dolazim češće.

* Kako je došlo do saradnje?

- Svetozar Cvetković mi je svojevremeno rekao da bi trebalo da dođem u Beograd i snimim film u Srbiji. Zamolio sam da mi pošalje scenario ako ga ima. Šest meseci kasnije u mojim rukama bio je scenario “Kako su me ukrali Nemci”. Pročitao sam ga, mislio sam da je sjajan, ali većina mog dijaloga je na nemačkom, a ja ga uošte ne govorim. To sam ispričao Cvetkoviću, a on mi je odgovorio “pa ti si glumac, nauči”.

* Šta trenutno radite, gde bi još mogla da vas vidi srpska publika?

- Upravo sam na Vest Endu završio komad Harolda Pintera na kome smo radili četiri meseca. Sada sam nezaposlen, trenutno me možete videti u ovom filmu, videćemo za dalje...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije