MEĐU „velikim i važnim naslovima“ koje je direktorka Opere nacionalnog teatra Katarina Jovanović najavila za narednu sezonu, a koji će, po njenim rečima, „dosezati mnogo dalje i imati dugoročno blagotvorno dejstvo“, jeste i nova postavka „Karmen“. Uloge još nisu podeljene, pa se ne zna ko će pevati Karmen i Don Hozea.

Uvek poželjan potez, koji poseduje sve pretpostavke za uspeh - jer ova priča o ljubavi, požudi i ludilu, zahvaljujući fascinantnoj mešavini egzotičnog i realizma, ostaje zapanjujuće sveža i danas, kao što je uvek i bila.

Fatalna Cigančica, ili simbol senzualne, strastvene, nezavisne žene čija ljubav prema slobodi opstaje i pred licem smrti - Karmen, rođena je po noveli Prospera Merimea, koju su „Novosti“ objavile u svojoj ediciji „Zlatni Francuzi“. Ipak, večni život podarila joj je tek čarobna muzika Žorža Bizea u nesporno najpopularnijoj operi svih vremena.

Aleksandar Cezar Leopold, kako je glasilo puno ime koje je poneo na rođenju, iako nije ostao upisan u istoriju pod imenima ovih slavnih osvajača, uspeo je da svojom muzikom osvoji svet. Kompozitor ispod čijeg su pera melodije tekle sa lakoćom dostojnom istinskog muzičkog genija, ipak tek sa operom „Karmen“ ulazi u istoriju muzike kao jedan od velikana.

Opera je komponovana na libreto koji su sastavili poznati majstori svoga zanata, Mejak i Alevi, koristeći Merimeovu novelu, po porudžbini pariske Opere komik 1872. godine. Premijera je održana 3. marta 1875. pred odabranom publikom. Još na poslednjoj generalnoj probi, rukovodioci pozorišta predlagali su Bizeu da promeni završetak i da se sve lepo i prijatno završi. Ali tumači glavnih uloga nikako nisu pristajali na takvu besmislenu izmenu, tako da Bize nije morao suviše da brani svoje viđenje dela.

Na toj spektakularnoj premijeri, savremenici su se uplašili od realizma, i životne istine opere, tako da su bili šokirani u pravom smislu reči, jer je cela radnja znatno odudarala od onoga što se obično prikazivalo u sali Favar. Ubistvo nožem na kraju opere postaće zarazno za veriste, a ubistva će decenijama vladati na filmu. Ali u operi prikazati fabričke radnice, prokažene Cigane, krijumčare, podoficira dezertera - bilo je previše. Muzika je ipak odmah ocenjena kao interesantna, znalačka, uspešna.

Iako prvo izvođenje doživljava neuspeh, Bize je dva dana posle premijere odlikovan Legijom časti i opera je izvođena čitava trideset i tri puta za tri meseca, do 3. juna, kada je oboleli autor preminuo, ne stigavši da uživa u uspehu koji je opera postigla. A taj uspeh traje do danas - „Karmen“ stalno iznova doživljava uspeh u najrazličitijim čitanjima, adaptacijama i varijacijama Bizeove hrabre zamisli. I ostaje rola o kojoj sanjaju mecosoprani, i u kojoj briljiraju samo one najbolje pevačice, kojima ne manjka temperamenta, strasti, senzualnosti i nezavisnosti.