Naša galerija u Firenci

IZLOŽBA „Srbija, zemlja fresaka“, čiji je autor mr Bojan Popović, upravnik Galerije fresaka, poslednjih meseci doživljava veliki uspeh u Italiji. U bazilici svetih apostola Petra i Jakova u Rimu, izložbu beogradskog Narodnog muzeja, za samo tri nedelje, od 6. do 29. jula, obišlo je više od osam hiljada posetilaca. Još veći uspeh doživela je u čuvenoj bazilici Santa Kroče u Firenci, gde ju je tokom aprila i maja videlo više od 30.000 ljudi. Firentinci su toliko oduševljeni postavkom da žele da tamo naprave malu galeriju fresaka.

- Italijani su još na otvaranju rekli da bi bili presrećni da zauvek ostane tamo, a postavka se savršeno uklopila u taj prostor - kaže Popović. - U šali su govorili da neće da nam vrate izložbu i, eto, stigao je poziv da otvorimo malu galeriju fresaka u najvećoj franjevačkoj bazilici na svetu. Zanimljivo je da su neki turisti iz Italije, koji su videli izložbu u Firenci, došli u Galeriju fresaka da vide kako to izgleda u Beogradu.

Mala antologija našeg srednjovekovnog stvaralaštava, od Studenice do Kalenića, privukla je veliku pažnju i italijanskih medija. U časopisu „Opservatore Romano“ izašao je tekst o izložbi na dve stranice, u kome je istaknuto da je Srbija bila jedan od centara kulture u srednjem veku.

Autor ovog članka smatra da jedan od prvih istoričara italijanske umetnosti Đorđo Vizari (1511-1574), autor dela o životu slavnih slikara, vajara i arhitekata, da je poznavao slikarstvo Mileševe i Sopoćana, imao bi potpuno drugačiju sliku o umetničkom stvaralaštvu na našim prostorima u tom vremenu. U članku se govori i o značaju pojedinih crkvenih spomenika, zašto su dospeli na listu svetske baštine, srednjovekovnim slikarima i našim kopistima fresaka.

- Na otvaranju izložbe u Rimu bio je kompletan diplomatski kor - priča Popović. - Ambasador Japana u Italiji oduševio se portretom svetog Save iz manastira Mileševe, a ni grčki ambasador nije skrivao oduševljenje. Ambasador Belgije je primetio da ne može da razdvoji ono što je nastalo na Kosovu i Metohiji od stvaralaštva iz ostalog dela Srbije. Zaključio je da to govori o jedinstvenom kulturnom prostoru.

Sledeća destinacija izložbe „Srbija, zemlja fresaka“ u Italiji biće u gradiću Viterbo, koji, kao i Avinjon, zovu papski grad, i koji ima veliku papsku palatu. Izložba će od 1. septembra biti u crkvi Santa Marija dela salute. Po rečima Popovića, postavka će se dobro uklopiti sa arhitekturom crkve četvorolisne osnove. Posle Viterboa, izložba će se najverovatnije privremeno preseliti u Bolonju, pa u Milano ili Trst.

POSTAVKA

IZLOŽBA obuhvata 22 kopije fresaka, deset odlivaka kamene plastike i makete manastira Sopoćani i Mileševa. Publici u Italiji predstavljeni su „Bogorodica hraniteljica s Hristom“ iz crkve Bogorodice Ljeviške, „Sveti Đorđe“ iz Dečana, ktitorski portreti kralja Milutina i kraljice Simonide iz Gračanice. Sopoćani su predstavljeni fragmentom kompozicije „Rođenje Hristovo“, a crkva svetog Dimitrija iz kompleksa Pećke patrijaršije scenom „Rođenje Bogorodice“.

PUTEVIMA MIKELANĐELA

BAZILIKA svetih apostola Petra i Jakova u Rimu bila je prvo mesto gde je sahranjen Mikelanđelo Buanoroti. Kasnije je njegovo telo preneto u firentinsku baziliku Santa Kroče, gde počiva zajedno sa Galilejom, Makijavelijem i Rosinijem. Freske iz Srbije bile su na oba mesta gde je počivao čuveni renesansni umetnik.