JEDAN od naših najvećih lingvista, čovek koji je mnogo učinio za popularizaciju jezika i jezičke kulture, Milan Šipka, preminuo je u petak veče u svom domu u Sarajevu, posle duge i teške bolesti.

Rođen je 1931. u Drageljima, kod Bosanske Gradiške. Filozofski fakultet završio je u Zagrebu, gde je i doktorirao sa temom „Jezik Petra Kočića“. Bio je dugogodišnji direktor Instituta za jezik u Sarajevu, naučni savetnik pri Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa, profesor Pedagoške akademije i Akademije scenskih umjetnosti u Sarajevu, gostujući profesor Instituta za slavistiku u Klagenfurtu.

Staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi, posvetio je veliki deo svog života. Objavio je više od 600 naučnih i stručnih radova, među kojima više od 20 knjiga, od kojih su neke naišle na izuzetan prijem kod najšire čitalačke publike. Tako su „Priče o rečima“ imale čak deset izdanja, a „Zanimljiva gramatika“ i „Zašto se kaže“ po šest. Sa Ivanom Klajnom napisao je „Veliki rečnik stranih reči i izraza“ i „Strani izrazi i izreke“.

Jedno od najznačajnijih Šipkinih dela je „Pravopisni rečnik srpskog jezika“, koji je naišao na veliki odjek u stručnoj javnosti. Jezikoslovac retkog kova ostavio je iza sebe i „Jezički savjetnik“, „Kulturu govora“, niz priručnika za nastavnike, kao i svojevrsnu naučnu trilogiju „Standardnojezička preispitivanja“, čiji se treći deo pojavio, u izdanju „Prometeja“, pre nekoliko dana.

Poznati lingvista biće sahranjen 12. jula u 15 sati na Novom groblju u Banjaluci, a ispraćaj i komemoracija obaviće se u kapeli na groblju Bare u Sarajevu, istog dana u 9 sati.