Dragulj čeka Uneskovu listu

ARHEOLOŠKO nalazište Lepenski vir, na kom je pre više od četiri decenije otkrivena do tada nepoznata praistorijska civilizacija, ni do danas nije dospeo na Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Zahvaljujući savremenoj prezentaciji, odnedavno je zaštićeno džinovskom staklenom kapom i dostupno posetiocima. Lokalitet je svojevremeno, tokom izgradnje hidrocentrale „Đerdap“, zbog porasta nivoa Dunava od 12 metara, izmešten 30 metara iznad reke i stotinak metara uzvodno.

Iako, po tome što su ga svetski eksperti - arheolozi i antropolozi, proglasili najznačajnijim arheološkim otkrićem Evrope u 20. veku, Lepenski vir zaslužuje da se nađe na jedinstvenoj svetskoj listi zaštite, problem bi mogao da bude što nalazište nije na svom autentičnom mestu („in situ“), već je izmešteno.

- Naša država nije ni konkurisala sa Lepenskim virom za Uneskovu listu svetske kulturne baštine - tvrdi Hristivoje Pavlović, arhitekta i predsednik Društva za proučavanje, obnovu i oživljavanje Lepenskog vira. - Društvo „Lepenski vir“ će zvanično pokrenuti akciju za njegovo uvrštenje na Uneskovu listu. Država nema samo privilegije, već i obaveze da štiti i predstavlja lokalitet koji je na Uneskovoj listi svetske baštine, a mi smo već obezbedili vrhunske uslove prezentacije i zaštite ovog praistorijskog nalazišta.

Prema rečima našeg sagovornika, država određeno kulturno dobro predlaže za Uneskovu listu na osnovu detaljne, stručne elaboracije. U donošenju odluke učestvuju ministarstvo kulture, stručne ustanove, poput Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Narodnog muzeja i Arheološkog instituta. Ovim institucijama će se pismom obratiti Društvo „Lepenski vir“, kako bi pokrenulo svoju akciju.

Pavlović podseća i na to da su na autentičnom arheološkom nalazištu Lepenski vir ostala neizmeštena dva staništa - kuće „61“ i „62“, koje su bile u najvišem delu. I danas se za vreme srednjeg vodostaja, ove „kuće“ nalaze na oko četiri metra ispod nivoa Dunava. One su od današnjeg vizitorskog centra udaljene na oko 16 metara nizvodno. Izuzetno značajnim Pavlović smatra „skiptar“ pronađen deset godina pošto su iskopavanja na toj lokaciji završena. Drugim rečima, Hristivoje Pavlović tvrdi da iznad autentičnog nalazišta Lepenski vir ima još materijala. Jer da nije tako, ne bi se ni „skiptar“ pojavio celu deceniju posle izmeštanja Lepenskog vira na novu, današnju lokaciju.