„Avala film“: Rasprodaja naše imovine

„Avala film“ je u pet decenija pretrpeo mnoge vlasničke transformacije, ali je poznato da ga je izgradio sam narod, „od svojih ruku“, i da država nije imala sredstava, podsetili su učesnici skupa. Ističući da je odlazak „Avale“ pod stečaj samo još jedan dokaz da je „neko važan žbacio okož na njenu imovinu i zemljište“, predstavnici filmskog esnafa predložili su da država pomogne srpskoj kinematografiji tako što će osnovati javno preduzeće i sprečiti likvidaciju. Stav većine bio je, međutim, vrlo pesimističan - da je država htela da reaguje, davno bi to učinila, i da je ovo, zapravo, komemorativni skup.

Filmski istoričar i kritičar Božidar Zečević i direktor Kinoteke Radoslav - Rale Zelenović pokrenuli su i važno pitanje šta će, u slučaju prodaje „Avala filma“, biti sa filmskim fondom ovog preduzeća, podsećajući da pre nekoliko godina, kada je privatizovan „Dunav film“, čak 299 kopija nije predato Jugoslovenskoj kinoteci, kao našem glavnom arhivu, i ni danas se ne zna gde se one nalaze.

Zanimljiv deo „storije“ izneo je i filmski reditelj Slobodan Pešić, koji već godinama živi i radi u inostranstvu. Kako je istakao, tri srpske firme cenjene kao brendovi i dobre za privatizaciju jesu „Jat“, „Zastava“ i „Avala film“, i to je još pre desetak godina čuo među poznatim inostranim biznismenima.

- U dva navrata dolazio sam u Beograd dovodeći ljude zainteresovane za dokapitalizaciju „Avala filma“, među kojima je bio i Patrik Harpur, u vreme kada je ministar za kulturu bio Branislav Lečić. Na našu pismenu ponudu, ni do današnjeg dana nikakav odgovor nismo dobili. Zaintersovan je bio i studio „Pajnvud“, ali ni tu nikakav odgovor nismo dobili, mada smo kontaktirali i sa rukovodećim ljudima iz „Jugoeksporta“, firme kojoj je devedesetih godina pripojen „Avala film“ - rekao je Pešić. Po njegovim rečima, priča koju je čuo u to vreme uklapa se u današnju „enigmu“ - milione evra i dolara koje će „Avala“ doneti građevinskim preduzimačima kada se proda, srpska kinematografija nikada neće moći da zaradi.

Ukoliko dođe do prodaje, a ta odluka će biti doneta krajem avgusta, srpski „Holivud na istoku“ mogao bi se prodavati kao firma, u celini, ili u delovima, a početna cena bi, kako se nezvanično čulo, mogla da bude 100 miliona evra.