U melburnskom predgrađu, u maloj trošnoj beloj kućici, živi najveći australijski pisac Barnavir Bi Vongar. Australijancima je poznat kao čovek kojeg su šezdesetih godina, izgubljenog u pustinji, iz samrtnog sna spasli Aboridžini. Od tada ceo njegov život posvećen je borbi za prava aboridžinskog naroda.

Malo ljudi u Australiji, međutim, zna da je on Srbin i da se zove Sreten Božić. Dočekao nas je u bašti svog doma obrasloj visokom travom i niskim stablima kajsije. Na sebi ima debeli džemper.

- Kako ste, braćo? Hoću posle tri decenije opet da vidim zavičaj. Izvinite, u sobi je lom, sređujem svoju arhivu... - pravdao se zbog rukopisa, dokumenata i knjiga rasutih po ogromnoj sobi.

IMANjE OTIŠLO IZDAVAČIMA Dve stotine pisaca sa Petog kontinenta potpisalo je peticiju vlastima da se Sretenu Božiću vrate oduzeti rukopisi o Aboridžinima, što se nije dogodilo. Zato Božić i dalje strepi da će mu roman „Vidar“ biti zabranjen.
- Kad god mi u Australiji zabrane novu knjigu ja prodam komad imanja, sam izdam roman ili ga štampam kod mojih izdavača u SAD i Evropi. Zbog knjiga sam prodao dobar deo svog imanja. Roman „Vidar“ sam preveo na srpski i mislim da ga objavim za Sajam knjiga u Beogradu - kaže Sreten Božić.


Da nije modernog kompjutera u uglu sobe ne bi se reklo da su baš na ovom mestu nastali neki od najboljih romana, priča i drama Sretena Božića, pisca koji je pre dve godine imenovan i za počasnog doktora Univerziteta u Kragujevcu.

- Drago mi je zbog toga, jer me moja Srbija nije zaboravila, a nisam ni ja nju. Svake noći plačem za Srbijom - setan je Božić.

Rođen je 1932. u porodici seljaka Stevana i Darinke Božić u selu Gornja Trešnjevica kod Aranđelovca. Rano se zainteresovao za poeziju i novinarstvo. Emigrirao je preko Italije u Francusku, a potom 1960. u Australiju, gde je bio rudar. Aboridžini su mu podarili i život i ženu. On im se zahvalio tako što piše romane o njima.

- Završavam novi roman iz „nuklearnog ciklusa“, koji sam posvetio stradanju domorodaca od tajnih atomskih proba u rezervatima za Aboridžane. Roman „Vidar“ pisao sam pet godina. Glavni junak ne nosi srpsko ime, ali kada mu je najteže zapeva pesmu „Oj, Moravo, moje selo ravno“. To je saga o Srbinu koji je iz zarobljeništva u Nemačkoj stigao u australijski rudnik urana, tu se razboleo, ali su ga Aboridžini izlečili... - otkriva nam Sreten Božić.

Iako je u osmoj deceniji, Božić sjajno govori srpski, sa šumadijskim naglaskom. Bio je oženjen Aboridžinkom Đumalom i dobio dvoje dece, za koje mu je država rekla da su „nestali u oluji“ sedamdesetih godina. Posle je bio oženjen Lindom, sa kojom ima sina Stefana. Živi na velikom imanju sa divljim psima - dingosima zbog čega ga australijski novinari nazivaju Dingo čovek.

NAGRADE BOŽIĆ je dobitnik nagrade Američkog udruženja biblioteka (1982), Međunarodne nagrade PEN-a (1986), Emeritus nagrade Udruženja pisaca Australije. Bio je kandidat za Nobelovu nagradu 1977, vlasnik je priznanja „Rastko Petrović“ i „Stojan Stiv Tešić“.


Božić je član Udruženja australijskih veterana i aktivista Antinukleranog pokreta Australije, koji su tužili Veliku Britaniju i Australiju zbog smrti Aboridžina nakon što su bili izloženi nuklearnom zračenju. Hapšen je i saslušavan jer je ilegalno ulazio na ozračeni prostor rezervata i snimio obolele Aboridžine.

- Kada bi htela da me kazni, Australija bi mogla da mi izrekne tri kazne od po 20 godina robije, jer sam, kako vlast tvrdi, prekršio tri zakona. A sama država Australija je prekršila tri svetske konvencije i 13 zakona i nikom ništa. Posedujem originalnu arhivu filmova i fotografija o zločinima nad Aboridžinima. Odlučio sam da čitavu dokumentaciju sa 1.500 fotosa poklonim Biblioteci grada Beograda. Želja mi je i da zbirku slika Aboridžina, kao i brojne eksponate, poklonim Etnografskom muzeju u Beogradu. Mislim da ću se na taj način makar malo odužiti otadžbini, koja mi je podarila život i o kojoj sanjam decenijama - priča uzbuđeno Sreten Božić, koji je poslednji put bio u Srbiji 1982. godine.