PROSLAVLjENI džez trubač Stjepko Gut 4. juna u Sava centru predstaviće jedan, po svemu, nesvakidašnji projekat - svoju Srpsku simfonijsku džez svitu! Neprevaziđeni zvuk njegove trube pratiće cela “vojska” odabranih muzičara: kontrabasista Patrik O’Liri, bubnjar Denis Makrel, umetnički vođa legendarnog “Kaunt Bejzi big benda”, pijanista Renato Kiko, uz Simfonijski orkestar RTS i hor “Obilić” AKUD “Branko Krsmanović”.

- Ovu multinacionalnu mešavinu “klasičara”, “čistih” džezera i izvođača izvorne muzike vodiće ruka maestra Bojana Suđića, dirigenta koji je odmah prepoznao ideju o sviti okićenoj epitetima: džez, simfonijska i srpska - ističe Gut.

- Bojan mi je rekao da su ga nebrojeno mnogo puta posle nastupa širom sveta pitali ima li na programu nešto od srpskog folklora u simfonijskom ruhu. E, od sada će imati, što mi i jeste bio jedan od osnovnih motiva i ciljeva - priča Stjepko Gut, koji je ovu kompoziciju osmislio u saradnji sa poznatim američkim kompozitorom i cenjenim kontrabasistom Patrikom O’Lirijem, džez ambasadorom Stejt departmenta.

Kako je tekao proces “sklapanja” ove svite?

- Moj prijatelj Pet O’Liri “potegao” je najveći deo posla kada je reč o orkestraciji. Iako poznajem muziku i prostor, nisam hteo ništa da mu sugerišem, da bi se ispostavilo da je Pet “potrefio” karakter srpskih pesama sto odsto. “Milica” u njegovoj obradi zvuči kao italijanski srednjovekovni gudački orkestar uz glasove, dok se u nekim numerama Stravinski meša sa našim skalama... Od pesme “Karanfil se na put sprema”, bio sam spreman da odustanem, ali me je Petova obrada fascinirala.

Svita predstavlja vaš izbor iz prebogatog muzičkog nasleđa srpskog naroda, koji će na sasvim nov način prikazati ovu muziku, a neke pesme i izvući iz zaborava. Po kom “ključu” ste pravili selekciju pesama?

- To su stare izvorne pesme iz svih krajeva gde ima srpskog naroda; “prošeteli smo” od Vojvodine, južne, istočne i zapadne Srbije, preko Kosova i Stare Srbije (današnje Makedonije), do Bosne i Krajine. “Karanfil”, “O Jelo, Jelo Jeleno”, “Pošla Trojanka na vodu”, “Divan je kićeni Srem”, “Veliko bačko kolo”, “Raslo mi je badem drvo”, “Cveće cafnalo”, “Stani goro, stani vodo”..., čine alhemijski spoj melodija, harmonija, glasova i pulsa tri vrste klasike - narodne muzike koja trajanjem stiče pravo na epitet “klasična”, zatim simfonijske muzike, i džeza kao klasične muzike dvadesetog veka. Trudili smo se da sve to teče iz jednog u drugo, da se preliva i zvuči kao celina.

Mnoštvo muzičara na sceni, delo “sklopljeno” od “tri vrste klasike”... Da li se ono što nas uskoro očekuje u Sava centru može definisati kao “muzički spektakl”?

- Ima momenata koji su vrlo moćni, ali išli smo pre svega na muziku. Protivnik sam cirkuskih efekata i veština koje su se uvukle u umetnost; teško je doći do produkta koji bi bio čisto muzički. Naša je želja da ova muzika bude negde zabeležena i da postane sastavni deo programa, na primer, Simfonijskog orkestra RTS. Moja je ideja da ova svita, koja nipošto nije komercijalna, postane i ostane nešto što će se smatrati sastavnim delom naše klasike. Muzika nije moja niti bilo koga od nas, ona je negde iz kosmosa, ali mi možemo da napravimo muziku, zajedno sa ljudima koji sede u publici - nikako bez njih. Jedni drugima ćemo davati energiju na sceni i razmenjivati je sa publikom, jer samo sa njom se muzika podiže na sledeći, viši nivo.



SKICE SA BALKANA

VAŠE “Skice sa Balkana” i “Afro-balkanske skice” su najozbiljniji reprezent ogranka srpskog džeza koji nosi i etno pridev. Da li je Svita još jedan dokaz da srpsko muzičko nasleđe može da se “provuče” kroz džez “priču”?

- Staru srpsku pesmu sa Kosova “Cveće cafnalo”, u svom aranžmanu, izveo sam 1994, sa studentskim orkestrom Akademije u Gracu, na velikoj džez konvenciji u Bostonu. Posle nastupa prišao mi je Luj Smit, legenda džeza, jedan od najvećih trubača dvadesetog veka, i pitao za tu numeru. Rekao sam mu da je to stara izvorna pesma iz Srbije, jer tada još niko u Americi nije čuo za Kosovo, a on je odvratio da je to zaista nešto potpuno posebno. To što je jedan stari, veliki muzičar s druge strane planete odmah prepoznao snagu, moć i čaroliju te pesme, strašan je kompliment i za mene dovoljan dokaz da ta muzika i te kako vredi, da je moramo čuvati, preporoditi i dostojno predstavljati svetu. Te stare pesme i motivi definitivno nose sasvim posebnu energiju, čim su toliko opstale.