NOVI naslov jednog od najpopularnijih savremenih pisaca Francuske, Erika Emanuela Šmita, naći će se na našoj pozorišnoj sceni. „Male bračne zločine“ u Narodnom pozorištu režira Filip Grinvald, na istom mestu na kom je pre trinaest godina Šmit prvi put „promovisan“ među Srbima.

Pisac je te, već davne 1998. godine, došao i na premijeru svog komada „Zagonetne varijacije“ (režija Božidar Đurović), za čije igranje je besplatno ustupio autorska prava. U međuvremenu, predstava je doživela 250 izvođenja, a u beogradskim pozorištima postavljena su i druga Šmitova dela: „Frederik ili bulevar zločina“, „Posetilac“, „Oskar i mama Rouz“...

- Autor pripada piscima koji pišu izuzetno dobro skrojene komade, poput muzičke partiture u kojoj svaki takt ima svoje mesto - objašnjava reditelj Grinvald razloge zbog kojih je francuski pisac tako omiljen u teatru. - Šmitova dela obiluju neočekivanim obrtima i to ih, između ostalog, čini veoma prijemčivim za publiku. Važi za jednog od najvećih savremenih bulevarskih pisaca, ali je zapravo veoma subverzivan: temeljno i bezobzirno raskrinkava instituciju braka. Takođe, zanimljivim ga čini i mogućnost da scenski dokaže kako je istina relativna stvar, odnosno da ih ima više i da sve one „stoje“...

AFERA UDVOJE REČ je o velikoj aferi života udvoje - u najkraćem obrazlaže sadržaj „Malih bračnih zločina“ prevodilac Stanica Lazarević. I dok Boris Pingović ističe da je sa velikim zadovoljstvom prihvatio još jedan Šmitov naslov (s Markom Nikolićem igra u „Zagonetnim varijacijama“), Nela Mihailović i pre premijere kaže da već sada može reći da će joj uloga Liz biti najdraža u sedamnaestogodišnjoj karijeri! Scenograf je Boris Maksimović, kostimograf Sara Kurtović, a dramaturg Željko Hubač.

Reditelj, dalje, ističe da kod Šmita nema druge atrakcije do unutrašnje radnje, pa su za njegove komade potrebni vrsni glumci. Dok se čita, čini se da je u pitanju „jedna velika raspričanost“, ali se tek na sceni vidi da se iza te gomile reči mnogo toga događa:

- Radnja komada dešava se u Francuskoj danas. Ipak, pisac se bavi institucionalizovanim odnosom među ljudima, uopšte. A takav odnos nužno vodi do odsustva ljubavi, tačnije osnovnog motiva zbog kog se u taj odnos ulazi. Šmit se u postupku i replici služi isključivo stereotipima, dokazujući da su svi ogrezli u banalnostima svakodnevice. Ali, uspeva da nam upravo banalnost učini uzbudljivom. Govori se o ljubavi, a dešava se osveta: jedan mali zločin za drugim. I u metaforičnom i u doslovnom smilu reči.

U predstavi, čija je premijera u subotu (16. aprila) reditelj je uloge poverio Neli Mihailović i Borisu Pingoviću. U Narodnom pozorištu trenutno su na repertoaru i Grinvaldovi „Vitamini“, u BDP „Zečja jama“, u Kikindi „Ženidba i udadba“, na sceni banjalučkog NP „Zoološka priča“ i „Balon od kamena“, dok je „Arapska noć“ rađena u koprodukciji tuzlanskog i zeničkog teatra.

- Sticajem okolnosti, dosta sam radio u Bosni i Hercegovini. Uverio sam se da tamo ima sjajnih glumaca i drugih saradnika. Moguće je napraviti jaku podelu, svi su veoma posvećeni svom poslu. Ponekad su probe trajale i po deset sati dnevno, bez ičijih primedbi. Nažalost, predstave se brzo „izigraju“ pošto nema dovoljno publike, pa su tako zahvalnije za izvođenje na festivalima nego na matičnoj sceni.

A o načinu na koji dolazi do tekstova koje će postaviti na scenu, mladi reditelj kaže:

- Pažljivo ih biram i ne pravim kompromise. Jer, kompromisi se u devedeset odsto slučajeva obiju o glavu! Zato sam podjednako spreman da odbijem neke ponude koliko i da radim u nemogućim uslovima - ukoliko je to dovoljno inspirativno i za mene i za pozorišni ansambl...