SRBIJA je u minut do dvanaest uspela da sačuva od prodaje na tržištu umetnina portret kraljice Natalije Uroša Predića, ponuđen na aukciji bečkog “Doroteuma”! Naime, vlasnik slike Zoran Sretenović, galerista iz Kanade, povukao je sliku sa aukcije pred samu prodaju koja je bila zakazana za utorak za 17 časova.

Ministarstvu kulture u utorak je stigao dopis od Ministarstva spoljnih poslova u kom se navodi da je naša ambasada u Beču dobila uveravanje od ministarstva inostranih poslova Austrije da će sprečiti pojavljivanje ove slike na aukciji. Ambasada Srbije najavila je i da će početi proceduru za vraćanje nelegalno iznetog kulturnog dobra.

Kanadski galerista Zoran Sretenović (sadašnji vlasnik Predićevog dela kome se ceo jedan vek gubio svaki trag) obznanio je pre nekoliko nedelja da će sliku izneti na tržište umetnina. Zbog sumnje da je ovo delo nestalo tokom Majskog prevrata 1903. godine, Ministarstvo kulture je tada zatražilo od Narodnog muzeja potrebnu dokumentaciju.

“SOKOLAR” PAJE JOVANOVIĆA NA PRODAJI PREDIĆEVA kraljica Natalija se na ovoj kataloškoj prodaji našla pod brojem 119, dok je samo jedno mesto ispred nje zauzelo delo Paje Jovanovića “Sokolar”. Ovo uramljeno ulje na panelu, dimenzija 45 put 30 santimetara, imalo je početnu cenu između 40.000 i 60.000 evra.

Iz nacionalnog muzeja stigao je odgovor da se spisak dela, koji je lično sačinio Uroš Predić ne čuva u ovoj instituciji, već u SANU, kojoj je slikar kao član uputio pismo 2. jula 1946. godine. Ovim spiskom svoja dela je rasporedio u tri grupe, navode stručnjaci Narodnog muzeja i dodaju:

U delu radova pod tačkom 2 - studije glave i figura, u koje spadaju i portreti, kod dela nastalih 1888. godine, navedeno je i delo koje nosi naslov Kraljica Natalija, cela figura, mali format, nestala 29.05.1903. Podaci iz spiska ne pružaju apsolutni dokaz da se o radi o delu koje je predmet prodaje na aukciji. Uroš Predić u ovom spisku nije naveo podatke o dimenzijama dela, kao ni podatak gde se ono nalazi. U njegovom spisku se ni kod drugih dela ne navode dimenzije, ali se kod nekih navodi kod koga se delo nalazi. Međutim, činjenica je da je sam Predić naveo da je naslikao portret kraljice Natalije na kojem je predstavljena cela figura, u malom formatu. Ovo svakako može da bude osnov koji upućuje da se radi o delu koje se prodaje na aukciji.”

Stručnjaci našeg nacionalnog muzeja ukazali su i da je Uroš Predić u spisku naveo da je ovo delo nestalo 29.05.1903. U Narodnom muzeju, međutim tvrde da ni oni, a ni profesor dr Miodrag Jovanović (autor monografije o Prediću sa kojim je Muzej kontaktirao), nemaju nikakav dokument da je bilo u fondu kraljevskog dvora porodice Obrenović!

Do sada nijedna slika umetnika iz Srbije nije prešla vrednost od 169.580 evra, za koliko je na aukciji kod “Kristija” 1987. godine prodat “Ukrotitelj zmija” Paje Jovanovića. Zbog toga je proteklih dana, vest da je portret Kraljice Natalije Uroša Predića, na kataloškoj aukciji bečkog “Doroteuma” ponuđen po početnoj ceni između 200.000 i 300.000 evra, izazvala senzaciju, ali i skepsu. Posebno kada se zna da je početna cena za Jovanovićevog “Ukrotitelja zmija” bila 15.000 evra.

- Nijedna slika Uroša Predića do sada nije izašla na evropsko umetničko tržište, niti su se njegovi portreti na domaćem terenu prodavali po ceni većoj od pet-šest hiljada evra - izričit je Nikola Kusovac.

Jedan od naših najboljih procenitelja umetničkih dela smatra da novčana, odnosno tržišna vrednost Predićevih dela ne prati i njihovu umetničku vrednost:

Kada je reč o ceni između 200.000 i 300.000 evra, po kojoj je portret kraljice Natalije (dimenzija 44 sa 58 santimetara) ponuđen na aukciji, Kusovac smatra da vlasnik slike ima mogućnost i pravo da odredi cenu koju želi. Što, naravno, ne znači i da će tu vrednost postići na tržištu. On naglašava i da je teško proceniti ovaj Predićev rad, zato što ga niko od naših stručnjaka nije imao u rukama, s obzirom na to da je bio “izgubljen ceo vek”.

- Ipak, smatram da pomenutu cenu eventualno bi mogla da imaju samo najvrednija dela Uroša Predića, poput onih sa motivima mališana, među kojima su “Vredne ručice”, ili “Deca oko duda”- zaključuje Kusovac.