NEPROCENJIVO kulturno blago, gotovo celokupno pamćenje srpskog naroda sabrano u knjige, pre tačno 70 godina otišlo je u prah i pepeo, kada je pogođena nemačkim bombama, do temelja izgorela Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu.

Toga jutra nebo nad Beogradom zaparalo je 230 bombardera i 120 lovaca. "Štuke", "junkersi", "meseršmiti", tepihom bombi razarali su zgrade, ulice, trgove... Rasejali strah i paniku, u smrt oterali hiljade naših sugrađana. Oko četiri sata po podne, zapaljive bombe pale su i na adresu Kosančićev venac 14, na dom srpske pismenosti.

Požar koji se neumoljivo širio progutao je 300.000 knjiga, 1.500 srednjovekovnih rukopisnih knjiga (mnoge od njih nisu bile proučene), originalne rukopise na pergamentu, povelje, kraljevska, carska i crkvena dokumenta, brojne zbirke turskih rukopisa, stare štampane knjige iz 15, 16. i 17. veka, stare mape, gravire, originalna muzička dela, novine...

KAZNENA ODMAZDA UKUPAN bilans napada na Beograd beleži da su Nemci u akciji "Kaznena odmazda" u vremenu od 6. do 12. aprila upotrebili 620 bombardera, koji su bacili oko 440 tona bombi. U toku borbi za odbranu Beograda jugoslovenski lovci i protivavionska odbrana uspeli su da obore više od 40 nemačkih bombardera i lovaca, a prema priznanju samog komandanta nemačke 4. vazdušne flote, generala Lera u baze se oko 10 odsto aviona vraćalo sa oštećenjima.

Zauvek su nestali spomenici naše duhovnosti poput "Tipika svetog Save Jerusalimskog" iz 1319. (u prevodu arhiepiskopa Nikodima), prizrensko "Četvorojevanđelje" na pergamentu sa srpskim recenzijama, "Oktoih" iz 12. i 13. veka, koji su među našim najstarijim rukopisima, "Aleksandride" iz 14. i 15. veka sa minijaturama na kojima je bio prvi prikaz pirata... Nažalost, nikada tačno nije utvrđeno koliko se i kakvo blago čuvalo u Narodnoj biblioteci, jer su u zgradi izgoreli i katalozi. Jedno je sigurno: sa zgarišta nije izvučena nijedna cela knjiga.

Požar posle bombardovanja trajao je nekoliko dana, a u opštoj panici i metežu, zgradu biblioteke niko nije gasio. Poslednje su u podrumu izgorele vredne i rukopisne knjige koje su danima pre 6. aprila tu bile spakovane u sanducima i čekale evakuaciju. Naime, već posle potpisivanja Trojnog pakta, očekujući ratno stanje, bio je spreman plan izmeštanja nacionalnog književnog blaga.

VENCI I SEĆANJA NA mestu srušene zgrade u sredu u 10 sati vence će položiti predstavnici NBS, Ministarstva kulture, Skupštine grada, udruženje građana "6. april", kao i ambasador SR Nemačke Volfram Mas. Nešto kasnije u Narodnoj biblioteci Srbije biće predstavljeno 796 knjiga izdavačke kuće "Geca Kon" vraćenih iz Lajpciga u Beograd, posle 70 godina. Sećanje na 6. april biće obeleženo i u UKS, u sredu u podne predstavljanjem knjige "Srbi i svet" Radomira Smiljanića i Veselina Dželetovića Pavlova.

Tokom martovskog prevrata, zbog burnih političkih događanja, na knjige se zaboravilo. Postojao je, doduše, jedan individualni vapaj tadašnjeg bibliotekara Đorđa Radojčića, koji je preko svog brata zaposlenog u generalštabu pokušao da nabavi kamione za knjige koje su zaposleni pakovali u sanduke sve do 3. aprila. Nažalost, tog dana, ondašnji upravnik biblioteke Dragoslav Ilić, preneo je naređenje ministra prosvete Miše Trifunovića, da se hitno odustane od priprema za evakuaciju.

U zgradu na Kosančićevom vencu 14, kuća srpske knjige koja je od svog osnivanja stalno menjala prebivalište uselila se 1920. godine. Narodna biblioteka tada dobija od vlade sredstva da kupi zgradu kartonaže na Kosančićevom vencu od industrijalca Milana Vape. Ova zgrada nije bila građena namenski, pa je ubrzo postala tesna i nepogodna. Bibliotekari su sve do 1941. uporno pokušavali da dobiju novu zgradu, ali do nje nisu uspeli da dođu, uglavnom zbog nedostatka novca. Narodna biblioteka je, inače, naša najstarija kulturna institucija. Osnovana je 1832. godine, a bila je smeštena uz samu portu Saborne crkve.

STRADALA I U PRVOM RATU

TOKOM bombardovanja Beograda u Prvom svetskom ratu stradao je deo fonda Narodne biblioteke Srbije. Knjige su potom preseljene na više mesta u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. Deo fonda dospeo je i do Sofije, ali je posle rata vraćen. Nestalo je dosta građe, rukopisa, knjiga i novina.