Radmila Lazić napustila SKD

STICAJEM okolnosti, ime Čarlsa Simića (1938), jednog od vodećih savremenih američkih pesnika srpskog porekla, a svetskog renomea, u sredu je bilo u centru pažnje iz dva sasvim suprotna razloga. U “Arhipelagu” je predstavljen do sada najobimniji i najreprezentativniji izbor iz njegove poezije pod naslovom “Iščekujući presudu”. Istovremeno, istaknuta pesnikinja Radmila Lazić zatražila je da se njeno ime izbriše iz članstva Srpskog književnog društva zbog, kako je navela, sramnog licitiranja sa Simićevim imenom u trenutku kada ga je na nedavnoj Skupštini predložila za počasnog člana SKD.

U obrazloženju ostavke, Radmila Lazić je navela:

- Neprijatnoj situaciji u kojoj sam se iznenada, na moje zaprepašćenje našla, doprinelo je traženje Milovana Marčetića da se zadovolji nekakva procedura, o kojoj nisam bila obaveštena od sekretara Uprave, a koja nije poštovana prethodnog puta kada je za počasnog člana bio primljen H. O. Prens. Osim ove, jedina procedura za koju se tokom čitave Skupštine zalagao Milovan Marčetić jeste bila procedura - aklamacije. Upravo zahvaljujući ovakvom stavu predsednika Upravnog odbora jeste i održana Skupština Društva, iako su broj prisutnih članova, njihova indolentnost i neaktivnost dovoljan dokaz da je Društvo u ozbiljnoj krizi i da valja nešto činiti, a ne ignorisati ovakvo raspoloženje članstva time što će sve učiniti da se zadovolji puka procedura, a sve drugo staviti pod tepih.

“Iščekujuća presuda” obuhvata raspon od pesnikovih ranih stihova do pesama koje su prevedene iz rukopisa, napomenuo je na promociji Gojko Božović, glavni urednik “Arhipelaga”, i istakao:

- Čitanje Simićevih stihova ukazuje na neutaživu odisejsku potrebu da se zaviruje u svaki kutak sopstvenog sveta, da se u običnom prozre uzvišeno, a u elementarnom jedina punoća ljudskog života. Okrećući se od mita i od istorije, ova poezija se usredsređuje na modernu stvarnost i na urbanu jedinku koja u vizuelno konkretizovanim prizorima svog okruženja prepoznaje svoj jedini život, varljiv ali i vidljiv, privremen ali u epifanijskim časopisima neodoljivo lep. Mir svakodnevice i ponor istorije, taj raspon odražava u punoj meri poetičku poziciju ovog autora.