VELIKI žiri za književnu nagradu “Meša Selimović”, koju tradicionalno, 23. put zaredom dodeljuje Kompanija “Novosti”, imao je i ove godine pune ruke posla i obilje kvalitetnih knjiga proze, poezije, esejistike pred sobom, ali odluka nije bila teška: laskavu titulu knjige godine poneo je roman Vladana Matijevića “Vrlo malo svetlosti”, u izdanju zrenjaninske “Agore”.

Rezultat izbora saopštio je u utorak Dragan Bogutović, urednik u kulturnoj rubrici “Večernjih novosti”, na konferenciji za novinare u Vukovoj zadužbini, kojoj je prisustvovao i laureat.

Skroman i umeren, nagrađeni pisac koji je rođen i živi u Čačku, iskreno se zahvalio na prestižnom priznanju i pred mnogobrojnim novinarima rekao da je srećan zbog Mešine nagrade i svestan njenog značaja, kao i bitnosti romana “Derviš i smrt” za srpsku književnost i kulturu.

BIOGRAFIJA LAUREATA VLADAN Matijević je rođen 1962. u Čačku. Još osamdesetih godina prošlog veka pisao je poeziju, ali, kako ističe, bez većih pretenzija. Tek od 1991, književnost mu postaje jedino pravo zanimanje od kojeg, međutim, nije mogao da živi. Radio je 18 godina u Fabrici bazne hemije, a poslednjih šest godina radi u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” na mestu urednika izdavačke delatnosti. Objavio je knjige: “Ne remeteći rasulo” (pesme 1991), “Van kontrole” (roman, 1995), “R. C. Neminovno” (roman 1997), “Samo svođenje” (pesme, 1999), “Prilično mrtvi” (priče 2000, Andrićeva nagrada), “Pisac izdaleka” (roman 2003, Ninova nagrada), “Časovi radosti” (roman 2006) i “Žilavi komadi” (drame 2009). Knjige su mu prevođene na francuski, nemački i španski jezik.

- Prošle godine nas je napustio prozaista za kojeg se tvrdilo da je prvi pisac 21. veka, ali da je najveći srpski prozni pisac s kraja 20. veka i početka 21. Već u januaru ove godine napustio nas je najbolji pesnik tog istog razdoblja, onaj koji je opisao prelaz 20. u 21. vek i njegovog crnog komedijanta koji okreće ručku. Jasno je, govorim o Miloradu Paviću i Novici Tadiću. Oba ova stvaraoca dobila su nagradu “Meša Selimović”, tako da je njena težina, ionako velika zbog imena koje nosi, dodatno uvećana i težinom dela njena dva, sada počivša, laureata. Nadam se da će od ovog dana nagrada biti još teža bar za jednu mrvicu ili za jedno pero iščupanog iz krila ove vrane koju je izdavač stavio na naslovnu stranu knjige - rekao je Matijević.

Surov i duhovit u isto vreme, roman se sastoji iz tri priče koje prate živote i snove naoko različitih junaka - američke istoričarke umetnosti Hilari, bivšeg ministra u Vladi pre početka političkih promena u Beogradu Milutina Čabrinovića zvanog Antracit i apsolventa filozofije Đorđa Istine - do juče uspešnih, a sada poraženih ljudi.

Ono što ih spaja jesu snovi, ali i činjenica da svi oni žive u svetu u kome su poremećene vrednosti i u kojem ne mogu da se prilagode, ni da opstanu. Pad im je neizbežan i prati ga saznanje da je taj pad zaslužen nekom krivicom i grehom, u okolnostima koje nisu birali, u životima u koje su bili bačeni, bez slobode izbora. Njihova bekstva su možda očekivana - beže u maštu i u snove, ali ovi se pretvaraju u noćne more, u veća ili manja ludila. Kroz životne angažmane ovih junaka, neprilagođenih i, na koncu, poraženih, isplivava suptilna analiza kraja 20. veka moderne umetnosti, političkih procesa, religije, sveta beznađa, sveta u kojem je novac presudna mera stvari.

Autor kaže da je roman nazvao “Vrlo malo svetlosti” da bi pojačao tamu.

- Da ne bih rekao “Vrlo mnogo tame”. Čini mi se da se tama više vidi kada kažemo svetlost, nego kad je eksplicitno pomenemo. Živimo u strašnom vremenu, a na našem prostoru sve je još za nijansu strašnije i tamnije. Planirao sam da napišem roman o snovima koji predskazuju budućnost i koji se mešaju ili utiču na sadašnjost. O snovima koji pokušavaju da pomognu čoveku da izvuče na svetlost dana ono što je potisnuo nekada davno. Međutim, kada sam završio, video sam da sam prvenstveno napisao roman o ljudima koji su poraženi i koji su se na vrhuncu svoje moći i životnog puta, survali u mrak i pokušavaju da iz njega izađu, svako na svoj način. Junaci u mojoj knjizi traže svetlost. Kada su mi javili da sam dobio Mešinu nagradu, pogledao sam “Derviš i smrt”. Interesantno je da u posveti supruzi Darki na samom početku knjige, Meša Selimović kaže da počinje priču koja kao i sve druge govori o traženju sreće. Postoji, eto, neka veza između njegove posvete i toga što moji junaci traže svetlost - rekao je Matijević.

SUROVA ISKRENOST KNjIGA o porazu, Vladana Matijevića, pretura po našim izgužvanim i neupotrebljivim biografijama kao po lanjskim snegovima stoleća koje je deponiju i inače uzvisilo do stepena ikonostasa neprikosnovene banalnosti. Surovost Matijevićeve rasvete čitav naš ututkani fasaderski svet laži zaista čini krivim, takoreći zločinačkim. Predumišljaj nije uvek stvar dogovora - rekao je o nagrađenom romanu Draško Ređep.

U izboru najbolje knjige u 2010. godini učestvovalo je 47 istaknutih kritičara, teoretičara i istoričara književnosti. Oni su predložili 83 knjige. Matijević je pobedu odneo ubedljivo, sa 16 glasova - četiri više od drugoplasiranog Ivana Negrišorca i njegove zbirke poezije “Svetilnik”, i šest više od Gordane Ćirjanić koja je sa romanom “Ono što oduvek želiš“ zauzela treće mesto.

Svoj glas ovom delu dali su: Slobodan Vladušić, Vesna Trijić, Jovan Pejčić, Alen Bešić, Mladen Vesković, Mileta Aćimović Ivkov, Dragan Hamović, Vladimir Gvozden, Draško Ređep, Ljiljana Šop, Slađana Ilić, Nataša Polovina, Svetlana Milašinović, Tatjana Lazarević-Milošević, Dragana Beleslin i Sanja Macura.

Objavljivanje glasova Velikog žirija trajalo je na stranicama “Večernjih novosti” punih 12 dana. Ovakav način javnog žiriranja, podsetio je Bogutović, ima čar kulturnog rituala i neizvesnosti i isključuje bilo kakvu vrstu kombinatorike. Pogled na konačni bilans pokazuje i izuzetnu vitalnost srpske poezije: među 13 knjiga koje su dobile pet i više glasova, našlo se čak pet pesničkih.

Nagradu “Meša Selimović”, ustanovili su 1988. godine “Večernje novosti” i Udruženje izdavača i knjižara, na inicijativu Ognjena Lakićevića i Dragana Bogutovića. Nagradu za tu godinu podelili su Dubravka Ugrešić za “Forsiranje romana reke” i Milorad Pavić za “Predeo slikan čajem”. Prošle godine priznanje je pripalo pesniku Živoradu Nedeljkoviću za zbirku “Ovaj svet”.