PISCU je potrebno veoma mnogo samoće, bez nje on nije u svom prirodnom ambijentu. To je srećno ostrvo sa koga se najbolje posmatra, na kojem se preispituje iskustvo, na kojem je žena ili čovek koji piše bolja ličnost. Umetnikov rad je put ka istančavanju, a javna sfera ga vuče u olakost: kad god se preterano zanese s ljudima, a pogotovo kad prihvati društvenu igru, neminovno odakle izlazi ponižen, očerupan, upotrebljen ili ispražnjen.

Ovo je istakla Gordana Ćirjanić primajući Ninovu nagradu za roman godine na svečanosti u sredu u Skupštini grada Beograda. Govoreći o nagrađenom romanu “Ono što oduvek želiš“, u izdanju “Narodne knjige”, član žirija Mileta Aćimović Ivkov je rekao:

- Drama jedne sudbine koja se skokovito razvija i tragički realizuje između stvarnosti i privida, bazična je sižejna okosnica ove, književno-umetnički vešto i uverljivo izvedene, višeslojne romaneskne priče. U njoj se jasno očituje stvaralačka namera da se bude svedok jednog smutnog doba, razaznatljivog i po sveopštoj krizi vrednosti i morala.