IZDAVAČKA misija Kompanije “Novosti”, u vremenima opakih kriza naše kulture, kada su sve nacionalne institucije, moglo bi se reći, u predvorju apokalipse jer se nekome tako hoće - jeste od onih misija s velikom nacionalnom i intelektualnom odgovornošću. Neprihvatljiva je teza da su tzv. elektronska izdanja i šta sve ne, baš ono što poništava tradiciju pisane i štampane reči. Neprijatelja srpske kulture je mnogo više nego što se može i naslutiti. Nisu oni važni, niti su oni baš onaj soj koji će svoj ništiteljski posao do kraja dovesti. Jer, dok je na sceni ove ojađene i ponižene kulture onih, poput poslenika u “Novostima”, ima nade i za srpsku kulturu i za sve one koji stvaraju u njenom miljeu.

Priča o izdavačkoj misiji Kompanije “Novosti” dešava se u vremenskom okviru omeđenom sa šest godina, a brojke koje cure iz tog magičnog, čudesnog svetlosnog prosvetiteljskog rama su naprosto fascinantne: pet miliona knjiga, raspoređenih u nisku od 159 naslova. Za šest godina, reći će neko, i nije velika brojka. Međutim, igra brojki najubedljivije ukazuje na ono što je suštinsko u ovom kapitalnom projektu: umetnički lepo oblikovane knjige nalaze svoje čitaoce i time se, ponavljam, ova dositejevsko-vukovska misija u vremenima nečitanja i dominacije rijaliti kulture “Velikog Brata”, “Farme”, “Parova”, i kakvih sve ne uvezenih bedastoća, dobija na svojoj snazi i vrednosti.

Čudesni su putevi knjige do čitalaca. Vratimo se na tih antologijskih 159 naslova koji čine u mnogo čemu suštastva nekih svetskih književnih kultura, kao što su ruska (kolekcija “Zlatni Rusi”), francuska (“Zlatni Francui”), pa antologijske serije “Milenijum”, sa trideset romana koji su u vrhu vrhova književne umetnosti, pa zagonetni i krvavi “Dvadeseti vek” (Tolstoj, Dostojevski, Prust, Bulgakov, Nabokov, Fokner, Orvel, Kafka, Sabato, Bukovski itd.), a u tom zlatnom vencu su naši Andrić, Crnjanski, Selimović, Ćosić... Serijal obogaćuju “Svetitelji” (7 naslova), “Dečji klasici” (12)...

VIŠE OD 50.000 PEKIĆEVO “Besnilo” u izdanju “Novosti” postalo je deo osamdeset hiljada kućnih biblioteka, kao i Kafkin “Proces”. “Tunel” Sabata otišao je u ruke 72 hiljade čitalaca, a približan je broj onih koji su u kuće uneli primerke dela “Ka svetioniku” Virdžinije Vulf i “Post ofis” Čarlsa Bukovskog. “Seobe” Miloša Crnjanskog postale su deo zbirki u 66 i po hiljada kuća, “Kosovo” Dobrice Ćosića i Novi zavet - po 61 hiljadu, a “Budimo ljudi” Jovana Janjića prodata je u 51 hiljadu primeraka.

Dakle, govor brojki je najubedljiviji argument: prosečni tiraž po knjizi: 31.446 primeraka, mesečna prodaja 69.444 knjige, dnevno po 2.314, svakog sata 165, svakog minuta po tri bisera. Ima tu i tzv. Posebnih izdanja (to vam je ono što se ne uklapa u ono što jeste “biblioteka” ali je važno), tu je brojka “dogurala” do broja 40 - a prodato je 743.085 knjiga.

Najtiražniji roman iz svetske (ruske) književnosti je Bulgakovljev “Majstor i Margarita” (prodato 124.758 primeraka) a najtiražniji srpski pisac je Ivo Andrić s romanom “Prokleta avlija” (prodato 115.109). Dvadeset je naslova na listi najprodavanijih (od 100.000 do 50.000): Tolstojevi romani “Rat i mir” i “Ana Karenjina”, Nabokovljeva “Lolita”, Saramagova “Godina Rikarda Reiša”, Foknerov “Buka i bes”, pa romani Orvela, Kafke, Sabata, Vulfove, Bukovskog). Na listi od dvadeset najprodavanijih iz srpske kulture nalaze se Andrić, Selimović, Pekić, Crnjanski, Ćosić... Tu je svakako i prevažna knjiga o patrijarhu Pavlu “Budimo ljudi”, Jovana Janjića (prodato 51.000 primeraka). Zanimljiv i rečit podatak: sveta knjiga “Novi zavet” je tek na 19. mestu, a u sredini u kojoj se i kuka i motika tzv. Druge Srbije (tobož one građanske i “intelektualno odgovorne” koja revnosno popunjava razne tužbe protiv srpske kulture i srpskog naroda!) digla na Srpsku pravoslavnu crkvu!

Zavirimo li u “posebna izdanja”, i tu nam brojke rečito govore. Naravno, na prvom mestu je Kusturičina “Smrt je neprovjerena glasina” žanrovski složena (usuđujem se da kažem, najneobičniji roman prve decenije ovoga veka, pa makar ga sveli i na onaj tzv. diskreditujući autobiografski okvir - a on je to samo u jednoj ravni, mnogo je složeniji nego što se to i naslućuje!) koja ugrožava najtiražnijeg na ovoj listi - Mihaila Bulgakova! Među knjigama o najvećim figurama svetske politike u proteklom i ovom veku (Putin, Če Gevara, Fidel Kastro, Tito) našle su se i dve knjige Đoke Stojičića “Srpske narodne izreke”, Ćosićevo “Kosovo”, “20 srpskih podela” Duška Kovačevića, Draškovićeva “Meta”...

Sve u svemu, izdavački projekat Kompanije “Novosti” je ona vrsta intelektualnog i misionarskog poduhvata s dalekosežnim uticajem i s onom vrstom zračenja koje ostavlja vidljive pečate na dušama mnogobrojnih čitalaca. Magija pisane reči u tradicionalnoj, klasičnoj formi knjige i knjigopečatnje ima svoju svetlu budućnost, ma čime ona bila osporavana. Ono što bi se “Novostima” moglo poželeti jeste još ubojitija igra brojki u svim segmentima, time će i njihova misija biti veća. Vera u domaću knjigu mora da se vaskrsne ne bi li se i ova kultura spasla od definitivnog poraza. “Tavanica koja se ljuspa” Gorana Petrovića jeste onaj roman koji je preko sjajne priče doživeo svoje žanrovsko preoblikovanje/proširenje u francuskoj kulturi. I tamo postigao značajan uspeh kao “kino-roman” - i odatle nam stigao u srpsku književnost baš zahvaljujući “Novostima”. A ka svetskoj sceni, siguran sam, uskoro kreće Kusturičina “Smrt je neprovjerena glasina”, provokativan, složen “filmski roman”, roman satkan od kratkih filmskih romana, roman koji dok se čita gleda se i kao film. Zar to nije nešto što je moguće samo u radionici filmskog genija Emira Kusturice!

Jednostavno: fascinantna, epohalna misija Kompanije “Novosti”. Nacionalno odgovorna, prosvetiteljska i samim tim i dosledno evropsko-svetska. Zar je to malo u oskudnim, tužnim, kriznim, apokaliptičnim, rijaliti vremenima?!


OD “MAJSTORA” DO “GLASINE”
APSOLUTNI hit po tiražima i prodaji je prva edicija “Novosti” - “Dvadeseti vek”, čijih je četrdeset odabranih naslova prodato u ukupnom broju od dva miliona i 342 hiljade primeraka. Najtiražnija knjiga u okviru edicija jeste “Majstor i Margarita”, upravo iz kolekcije “Dvadeseti vek”. Antologijski roman Mihaila Bulgakova koji je fantastične paralelne svetove izgradio inspirisan Geteovim “Faustom” ali i Novim zavetom, Gogoljevim “Mrtvim dušama”... otišao je u ruke gotovo 150 hiljada čitalaca. Sledi “Prokleta avlija” - čuvena “zatvorska pripovest” našeg nobelovca sa nešto više od 115 hiljada prodatih primeraka. Drugi tom Tolstojevog remek-dela i jedne od najčuvenijih ispričanih priča o strasti i preljubi, “Ane Karenjine”, prodat je u nešto manje od 110 hiljada primeraka.

Tek koja hiljada ljudi manje kupila je kontroverznu “Lolitu” Vladimira Nabokova, večno polemičnu priču o zabranjenoj ljubavi, a njih 99 hiljada postali su vlasnici dela “Godina smrti Rikarda Reiša” portugalskog nobelovca Žozea Saramaga u izdanju “Novosti”.

Prvim delom Tolstojevog epskog romana “Rat i mir” kućnu biblioteku je dopunilo više od 93 hiljade naših čitalaca, a približan je i broj onih koji su se nanovo prepustili majstorskom pripovedanju Meše Selimovića u delu “Derviš i smrt”. “Buku i bes” Vilijema Foknera u kuće je unelo 85 hiljada, a prvi deo Diminog “Grofa Monte Krista” - više od 81 hiljade čitalaca, kao i Orvelovu “Životinjsku farmu”.

ĆIRILICA SVA naša izdanja štampana su ćirilicom, jer smo želeli da knjige koje izlaze pod imenom naše kuće budu odštampane srpskim pismom. Čitaoci su nas u tome podržali.

NAGRADE I PRIZNANJA
DA smo najveći izdavač među novinskim kućama i najveća novinska kuća među izdavačima potvrđuju i brojna priznanja.

Izdavačka delatnost “Novosti” ovenčana je nagradom “Izvanredni zlatni beočug” KPZ Beograda, najvišim priznanjem te institucije za trajni doprinos kulturi Beograda 2007. godine.

Nagradu “Liplje” za savremenu književnost na sajmu knjiga “Banja Luka 2008” Izdavačka delatnost “Novosti” dobila je za knjigu Dušana Kovačevića “20 srpskih podela”, a usledile su dve nagrade na novosadskom Salonu knjige.

Na 47. Sajmu knjiga i grafike u Nišu priznanje “Inicijal” dodeljeno je Emiru Kusturici za autobiografiju “Smrt je neprovjerena glasina” kao delo koje najviše afirmiše knjigu. Priznanja RTS “Zlatni hit liber 2010” pripala su Emiru Kusturici za “Smrt je neprovjerena glasina” i Goranu Petroviću za “Ispod tavanice koja se ljuspa” kao knjige koje su među najtraženijim u protekloj godini.

Nagrada udruženja novinara Srbije za publicistiku “Žika M. Jovanović” uručena je Jovanu Janjiću za knjigu “Budimo ljudi - život i reč patrijarha Pavla”.