KAŽE da je u životu najbolje prolazila kada joj se otvarao prostor da istovremeno, i u pravoj meri, bude - i luda, i zbunjena, i normalna. Međutim, uloga Šefike u sitkomu „Lud, zbunjen, normalan“, Jasnu Žalicu „bacila“ je u totalno „ludilo“ na koje nije bila spremna, pa je morala očajnički da se bori za lični identitet.

Pre toga, ova bosanskohercegovačka glumica nije imala iskustva s televizijskim serijama i „teretom“ popularnosti koju one nose. Kasnije je shvatila da je bila naivna jer je mislila da ovoj ulozi treba da priđe kao i svakoj drugoj. Kaže da se bukvalno zaprepastila kada je videla da ljudi ne prave razliku između Jasne i Šefike.

- Žene na pijaci su mi prilazile i govorile kako sam ja najbolja domaćica u Bosni, i da nije u redu da se Izet prema meni onako ponaša. Čak su i deca mojih rođaka počela da me zovu imenom iz serije. Bila sam zbunjena i bačena u situaciju na koju nisam navikla - otkriva nam glumica.

Osim u sitkomu koji se kod nas ponovo reprizira, Jasnu trenutno gledamo i na bioskopskom platnu, u filmu Srđana Koljevića „Žena sa slomljenim nosem“. Prijatan, efikasan i zabavan rad - epiteti su kojima glumica karakteriše svoje uspomene na ovo snimanje. A, film smatra još jednim u nizu dokaza da ozbiljan glumački posao uvek podrazumeva igru.

* Kako ste se „igrali“ sa Jadrankom?

- Nisam doživela taj lik kao nešto što je izvan mene. Bilo je potrebno da osećanje sukoba sa svetom, takvim kakav jeste, i vrednostima na kojima sam odrastala, podignem na jedan poseban nivo. Tako smo dobili Jadranku. Naravno, njena profesija i okolnosti u koje ju je reditelj postavio doveli su do toga da ona bude duhovita, iskrena i setna osoba.

* Mislite li da je ta priča realna i da može da se stavi u kontekst našeg vremena?

- Jadrankina priča je slika i prilika običnog čoveka danas. A ja i sama krijem njen duh u sebi, onoliko koliko nosim i druge osobine likova koje sam igrala.

* Jeste li bili u situaciji da se kajete zbog profesionalnih izbora?

- U svemu što se događalo, ja sam sama donosila odluke. Ne mogu reći da nije bilo i pogrešnih, ali čini mi se da neku veliku, sudbinsku grešku nisam napravila.

* Ko je najviše zaslužan za to što ste postali glumica?

- Najzaslužniji su moji roditelji, koji su uvek, najotvorenije, podržavali sve što radim.

* A, kada sami sumirate, kažete - gluma mi je donela ovo, a uskratila ono?

- Gluma mi je donela slobodu i otvorenost u pristupu životu i ljudima. Naučila me je samodisciplini i odgovornosti, a istovremeno, dala mi je mogućnost da se zabavljam i igram, i tako, zapravo, nikada ne ostarim. Nije mi uskratila ništa, jer to nisam dozvolila.

* Povlačite li paralelu između srpskih i bosanskohercegovačkih filmova i serija?

- Povlačim, za moju zemlju - bolnu paralelu, da se u Srbiji godišnje snimi jedanaest a u Bosni dva, eventualno tri filma.

STUDENTI
* NA Akademiji predajete nastavu iz predmeta pokret. Koje i kakve „pokrete“ pravite u kontaktu s vašim studentima? - Svojim studentima, pre svega, pomažem da savladaju veštinu lične, neverbalne komunikacije. Važno mi je da ih naučim da osveste individualna telesna sećanja i iskustva, da nauče da kontrolišu prostor, vreme i snagu, i da sve to stave u funkciju artikulisane akcije lika kojom će ispričati neku priču. Nagovaram ih da otkriju po čemu su oni sami drugačiji od svih ostalih ljudi na svetu i da upravo na tome grade svoje glumačko umeće. Tražim od njih da budu autori, a ne puki izvođači glumačkih radova.

* Ima li posla za glumce u Bosni i Hercegovini?

- Šta da vam kažem... Bilo bi nepristojno kukati zbog svih onih ljudi drugih zanimanja koji su bez posla, na rubu egzistencije. Ohrabruje me velika zainteresovanost stranaca za naše glumce, i tu vidim šansu za afirmaciju čitavih generacija mladih i beskrajno talentovanih glumaca.

* Posećujete li Beograd? Imate li neku emociju prema njemu? Šta mu zamerate, a šta vam beogradsko najviše prija?

- U Beogradu žive neki meni jako dragi i važni ljudi. Oni su za mene Beograd koji mi prija i u koji s radošću dolazim.

* Zamera li vam neko što sarađujete s našim glumcima?

- Zamerali bi mi jedino da u toj saradnji ne napravim dobar posao. Do sada se to izgleda nije desilo.

* Da li imate zamerke na izbor uloga u dosadašnjoj karijeri?

- Zaista ne. Zbog svake uloge koju sam odigrala, dobila sam priliku da igram novu. Sve dok je tako, nemam zamerke.

* Kako sarađujete sa suprugom (rediteljem Pjerom Žalicom)?

- Jako dobro, u svakom pogledu.

* A kako „sarađujete“ sa sobom?

- Ne pristajem na stvari koje su ispod granice vlastitog samopoštovanja.

* Kako se borite za svoje mesto pod suncem?

- Mislim da sam, s obzirom na svoje godine, već uspela da stvorim mesto po svojoj meri. Sada se trudim da ga održim, kako bih bila u prilici da pomognem svom detetu i svojim studentima, da se i oni izbore za svoje.

* Koga primate pod taj zrak?

- Ne znam da li je to dobro, ali čini mi se da je konkurs zatvoren.