Lepenci pod zaštitom
11. 11. 2010. u 21:00
Tatjana Cvjetićanin, direktor Narodnog muzeja, o Lepenskom viru: Lokalitet bi za publiku trebalo da bude otvoren dogodine
GRAĐEVINSKI radovi na lokalitetu Lepenski vir kasne i biće završeni krajem novembra, a za publiku će lokalitet biti otvoren tek kad bude završena kompletna postavka, sledećeg proleća, kaže za “Novosti” Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu.
Konzervatorski nadzor na lokalitetu vrši Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, a sve što je u vezi sa pokretnim kulturnim dobrima radi Narodni muzej, objašnjava direktorka muzeja, koja na primedbu arhitekte Marije Jovin da radovi kasne između ostalog i zbog toga što još nisu napravljene replike “lepenaca”, kaže:
- Onaj deo skulptura koji je bio predviđen je - odliven. Ali, tek kad se skloni stari krov od salonita videće se tačno koliko je još skulptura potrebno na lokalitetu. Tek tada imaćemo jasnu predstavu. Možda će se pokazati potreba da postavimo svih 50-60 skulptura.
Skulpture sa Lepenskog vira su izuzetna kulturna dobra i deo zbirke Narodnog muzeja, pa shodno zakonu isključivo muzej brine o izradi kopija, izričita je Cvjetićaninova:
- Kopije ne samo da moraju da odgovaraju originalu, već i tamošnjoj klimi, pa za odlivke nije korišten gips već jedan novi materijal. Takođe, shodno zakonu, kalup ostaje u Narodnom muzeju, što sprečava eventualne zloupotrebe. Kako se radi o izuzetnim nalazima, Narodni muzej mora da ima punu kontrolu nad njihovim korišćenjem.
U tom kontestu, objašnjava sagovornica, Narodni muzej ne dozvoljava 3D snimanje skulptura, jer je na osnovu takvog snimka moguće izrađivati kopije, a muzej je zadužen da štiti skulpture od mogućeg umnožavanja. Po njenom mišljenju, tek kada svi zanatski radovi na Lepenskom viru budu završeni na red dolazi postavka koju će raditi svi relevantni stručnjaci koji se bave tim periodom i prostorom - Narodni muzej, arheolozi Filozofskog fakulteta, stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, a učestvovaće i Republički zavod za zaštitu prirode, Nacionalni park “Đerdap”...
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
BOJAN IVKOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Selo prepoznaje prave ljubitelje života, a tamo budan sanjam i nikada se umoran ne budim (FOTO)
EMISIJA „Moje selo veselo“ na TV B92, koju svake nedelje u 18 časova vode Bojan Boki Ivković i Nenad Okanović, nije samo televizijski format, to je svojevrsni pokret koji vraća veru u život na selu, u ljude, prirodu i vrednosti koje ne prolaze.
08. 05. 2026. u 12:05
Salvador Dali na konju ulazio u galerije: Slikarka Dragojla Vukadinović (90) o malo poznatom životu likovnih umetnika u Parizu
Možda je ceo univerzum samo jedan veliki sistem spojenih sudova. Možda čovek i svemir čine jedno. Možda su najsićušnije molekule u ljudskom organizmu samo ogromne planete iz nepoznatih unutrašnjih galaksija guliverskih svetova.
03. 05. 2026. u 07:00
Pooštrena pravila za dodelu Oskara: AI glumci i scenaristi ne mogu biti nominovani
AMERIČKA akademija za filmske umetnosti i nauke saopštila je da će samo gluma ljudi i scenariji za filmove koje su napisali ljudi, a ne veštačka inteligencija (AI), biti prihvatljivi za osvajanje Oskara.
02. 05. 2026. u 23:00
"Novosti" vas vode u Atelje 212. Pogledajte predstavu “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“
"NOVOSTI" vas vode u Atelje 212 na predstavu “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“.
30. 04. 2026. u 13:36
Srbe nazivao svinjama: Slavni Britanac službovao u SFRJ, Andrić ga pobedio u trci za Nobela - kako je reagovao
LORENS Darel, britanski književnik, pesnik i dramaturg, jedan je od najistaknutijih autora 20. veka, poznat po svojoj izuzetnoj prozi i poetskom izrazu. Njegova dela odišu bogatom atmosferom, filozofskim promišljanjima i složenim psihološkim portretima likova, dok su njegovi opisi Mediterana i Orijenta obojeni dubokim ličnim doživljajem prostora i kulture.
29. 04. 2026. u 18:28
Mirko Đorđević
11.11.2010. 22:34
Gospođa direktorka očigledno ne zna o čemu priča a još manje zna da se gipsani odlivi mogu impregnirati radi zaštite a pitanje je od čega ih uopšte treba štititi ako će se nalaziti u zatvorenom prostoru. Ko će znati da nisu podmetnuti i naplaćeni stari odlivci? Narodni Muzej nema nikakva autorska prava nad nalazima jer su autori Lepenaca umrli pre par milenijuma a pošto su predmeti već naučno objavljeni postali su public domain a direktorka bi htela da još i zaradi!
@Mirko Đorđević - svaka Vam je na mestu, a posebno ste pogodili da i ovde hoce da zaradi i da oteze kako bi sto duze trajalo... da se lovi ..... A ko zna mozda je uspela da otkupi autorska prava od lepenaca, svasta je u toj kuci moguce!
@Mirko Đorđević - A gde su originali, gde to moze da se vidi? Zasto postoji taj Narodni muzej? Izgleda da umesto zastite nacionalnog blaga drzava stiti samo direktore!
valjda poučena izvanredno organizovanim depoom Kunstransa u pančevačkom Ritu, T.C. sada vodi brigu o sudbini kopija a očito i o razlici u ceni između gipsanih i kopija od specijalnog materijala. Još uvek mi je žao što nisam imala mogućnosti da kupim kopiju neke skulpture koje su se prodavale u knjižari u Kn. Mihajlovoj ulici uz njen bojim se blagoslov. Da li ova priča ima za osnovu njeno lično iskustvo u trgovini replikama lepenskih skulptura.
@maja - Majo, da li mislite da ce se nesto promeniti, da je i ovo sto je ocigledno nemoralno postati moralno. Potpuno sam Vas razumela u komentaru za depo u pancevackom ritu. Sa paznjom smo pratili tu aferu i strepeli da se ne desi selibda neprocenjivog bogatstva u mocvaru. Zamislite samo sta je moglo da se desi. Kako bi se steta nadoknadila? A i to sto se ne mogu kupiti kopije skulptura lepenaca je bruka. Nisam bas upucena, da li ce opet poceti da ih prodaju od nekih "skupljih materijala"?
Komentari (23)