Imenik pametniji od lidera

POSTOJI dobar razlog zašto živim u malom selu u Nju Hempširu poslednjih 37 godina: volim da čujem kukurikanje petlova ujutru i lavež pasa noću - kaže, za „Novosti“, Čarls Simić.

Rođeni Beograđanin, odrastao u Ulici Majke Jevrosime, pre više od pola veka dospeo je u Ameriku kao tinejdžer. Mladi Srbin postao je slavni Amerikanac, jedan od najvećih pesnika na engleskom jeziku u dvadesetom veku.

Iako je dobio Pulicerovu nagradu (za zbirku „Svet se ne završava“, 1990. godine) i titulu pesnika laureata Sjedinjenih Američkih Država (Kongresna biblioteka proglasila ga je državnim pesnikom za 2007. godinu), ovaj ovenčani pesnik nije, srazmerno značaju, poznat u domovini.

- Iskreno, nisam o tome nikad razmišljao - brzo odgovara Simić, kome će za Beogradski sajam knjiga izdavač „Arhipelag“ objaviti zbirku izabranih pesama „Iščekujući presudu“.

Sedamdesetdvogodišnji pisac održava kontakte sa Srbijom, razmenjuje misli sa pesnicima, uglavnom sa Radmilom Lazić, Milanom Đorđevićem i Novicom Tadićem. Ovdašnje novine čita preko Interneta. Na proleće, trebalo bi ponovo da poseti Beograd. Tek četvrti put od kada je otišao iz zemlje 1953.

* Koji ste utisak poneli iz rodnog grada kada ste u njemu bili poslednji put, pre četiri godine?

- Trajalo je samo tri dana. Prvi put sam se vratio 1972, pa deset godina kasnije... Beograd mi je ostao isti, a i postao sasvim različit. Pogodile su me životnost, zanimljivost i lepota koje nosi na neki svoj način. Uživao sam.

* Da li biste sada mogli da se vratite i živite u njemu?

- Ne. Najveći deo života proveo sam u Americi, imam decu, unuke, mnogobrojne prijatelje i kuću na selu, gde sam srećan.

* Kako vas je gradio maternji jezik, a kako engleski - jezik vaše poezije?

- Teško mi je da kažem. Očigledno, poezija koju sam čitao na srpskom do petnaeste godine napravila je ogroman uticaj i ostavila trag. Čitao sam one koje obično čitate u školi u tom dobu: Zmaja, Đuru Jakšića, Lazu Kostića, Jovana Dučića... Voleo sam narodne pesme koje sam iščitavao ponovo i ponovo. Ali, pesme nikada nisam pisao na srpskom, mora da je taj uticaj bio mnogo suptilniji...

* Da li su američka publika i kritika davale značaj tome što je jedan od najvećih pesnika njihove zemlje srpskog porekla?

- Pomenuli bi s vremena na vreme da je taj Simić srpsko-američki pesnik, ali češće je to u Engleskoj nego u ovoj zemlji u kojoj je toliko pesnika i pisaca imigranata, ili su im bar roditelji to bili. Tako da je isticanje toga besmisleno.

* Razmišljali ste da odbijete najviše pesničko priznanje u SAD?

- Jesam. Tog dana nosio sam torbu punu namirnica od kola do kuće, kada je telefon zazvonio. Poziv iz Kongresne biblioteke. Bio sam šokiran. Užasavala me je pomisao na beskrajne čitalačke turneje i popularisanje poezije koje ide u rok službe. Odvojeno, i sin i ćerka su mi rekli da ću jednog dana zažaliti ako ne prihvatim tako veliku čast i - prihvatio sam.

* Da li ste za vreme mandata državnog pesnika dobijali pozive političara iz Vašingtona?

- Da, i uglavnom sam ih odbijao, uključujući i onaj iz Bele kuće od Lore Buš.

* Sa roditeljima ste emigrirali iz Titove Jugoslavije. Mladi su u bliskoj prošlosti bežali iz Srbije, ali i danas u velikom broju odlaze. Ima li nade da se to promeni?

- Plašim se da se neće ništa promeniti u doglednoj budućnosti. Dokle god ne postoji šansa da nađu posao i malo nade da će se stvari promeniti - odlaziće. Ali, problem je u tome što sada stvari ne stoje bolje bilo gde u svetu.

* Menja li se u Americi epitet „loših momaka“ koji se proteklih decenija u Vašingtonu i Holivudu „kačio“ Srbima?

- Niko više ne razmišlja o Srbiji i Srbima. Toliko toga se desilo od devedesetih naovamo, a Amerikanci, kao što je poznato, imaju slabo istorijsko pamćenje.

* Kako bismo najbrže uspeli da popravimo imidž?

- Poslati generala Mladića u Hag.

* Kako doživljavate Srbiju: kao zemlju talentovanih tenisera ili zemlju koja sedi na haškim sudskim klupama?

- Ni kao jedno niti kao drugo, nego kao zemlju prvorazrednih pesnika, pisaca, slikara, režisera i kuvara.

* Da li ovde potraga za nacionalnim identitetom još traje?

- Ako i traje, ne znam uopšte šta to znači. U mojoj porodici nikada nisam čuo nekoga da se pita: „Šta to znači biti Srbin?“

* Mogu li intelektualci danas da imaju presudan glas, igde u svetu?

- Ne. Jedina uloga rezervisana za njih jeste da daju izgovore i opravdanja za glupe ratove i pokolje nevinih.

* Tako vidite i našu elitu?

- Ne znam dovoljno o srpskim intelektualcima da bih dao takav sud. Ali, sudeći po ostatku sveta, intelektualci kao klasa nisu proroci. O tome kako se stvari danas odvijaju čovek u Srbiji bi verovatno dobio bolju ideju od prvih dvadeset imena iz telefonskog imenika Beograda nego od većine srpskih intelektualaca.

* Kolika je moć savremenih vidova komunikacije, kao što je blog koji i sami pišete?

- Teško je proceniti. Ima toliko blogova i miliona ljudi koji ih čitaju u Americi, ali nisam stekao utisak da postajemo manje neuki ili više tolerantni kao nacija. U stvari, oni su delotvorniji u širenju laži i zabluda nego u prenošenju istine.

* Smatra se da su podele i nepomirljivosti večiti klip u srpskim točkovima. Da li su te naše podele zaista jače i zloćudnije od onih koje postoje u Americi?

- Nisu. Sjedinjene Države su najrazjedinjenije društvo na svetu u ovom momentu. Ne postoji ludak u Srbiji koji može da se meri sa ludilom onih koje imamo ovde u javnom životu.

* Predsednik Obama bio je sinonim nade, ali mu sada drastično pada popularnost. I vi ste, kao njegov glasač, razočarani?

- Ispostavilo se da je Obama oprezan političar, željan da ugodi bogatima i moćnima i da nastavi spoljnu politiku Buša i Čejnija.

* A šta mislite o srpskim političarima?

- Ne razlikuju se od bilo kojih drugih. Mnogi od njih mogu da sede udobno u američkom Kongresu, ni za pedalj ne menjajući način na koji pričaju i kako se ponašaju.

* Šta ste iz američke daljine videli u poslednjim mučnim sukobima na beogradskim ulicama povodom gej parade - dokaz demokratije i zaštite manjinskih prava ili nešto drugo?

- Nisam video mnogo, ali mogu da zamislim. Država i policija bile su u obavezi da spreče bilo kakvo nasilje.

* Volite fudbal - pisali ste nedavno u blogu da ste po beogradskoj kaldrmi pikali krpenjaču sa Šekularcem koji je driblao kao Mesi, da ste vatreni navijač Arsenala. Šta mislite o navijačkim scenama s prekinute fudbalske utakmice u Đenovi?

- Zaprepastilo me je koliko ti navijači fizički liče na engleske fudbalske huligane od pre dvadeset i više godina. Drugim rečima, nema ništa originalno kod njih. Ista lica, ista garderoba, iste tetovaže i, što je najvažnije - isto divljaštvo i glupost. Učinili su da Srbi izgledaju kao nacija morona.

* Ako biste pisali pesmu o Srbiji, o čemu bi ona bila?

- Nemam pojma.