Balkanska scena u tri grada

TOLERANCIJA, obrazovanje, vera, smrt, strpljenje - teme su pozorišnog projekta „(R)evolucija : master klas“ Ateljea 212 (autora Katarine Pejović i Borisa Bakala) u kome glumci u neposrednom susretu s publikom razmenjuju mišljenje i traže odgovore. Reč je drugom delu Trilogije o zajedništvu, koje je hrvatska trupa „Bacači sjenki“ ostvarila s beogradskim teatrom, ovih dana predstavljenim na Drugom međunarodnom festivalu „Perforacije - tjedan izvedbenih umjetnosti“ u Zagrebu.

- Ideja je bila da u jednom obimnom programu okupimo nezavisnu balkansku scenu. To je interesantno i za strane producente, pa ćemo naredne godine u Njujorku gostovati sa desetak projekata - objašnjava Zvonimir Dobrović, direktor Festivala. - Za sada su na repertoaru zastupljeni umetnici iz republika bivše SFRJ i Bugarske, u čijim izvođenjima je dominantno netradicionalno pozorište, savremeni ples i performans.

Namera festivala je da se njegovim konceptom nadoknadi dugogodišnje zanemarivanje pojedinih umetnosti, ali i podstaknu koprodukcije poput ove Ateljea 212 i „Bacača sjenki“. Tokom deset dana, videće se 27 projekata u Zagrebu, Rijeci i Dubrovniku:

- Zbog decentralizacije kulture bilo nam je važno da se festival odvija u tri grada, a programi ne ponavljaju što daje ekskluzivnost svakom sadržaju - dodaje Dobrović. - U Zagrebu je rezervisano pet scena - Pozorište ITD, Muzej savremene umjetnosti, Kino „Mostar“, „Medika“ i Kazalište lutaka). Grad Zagreb simbolično finansira festival s jedanaest hiljada evra. Nešto dobijamo od sponzora, ipak, glavnu podršku daje nam činjenica da smo umreženi u deset evropskih institucija kulture. Zato su ulaznice jeftinije od redovnog repertoara, dok su za polovinu programa i besplatne.

„(R)evolucija: master klas“ ( u kojoj su izvođači Aleksandra Janković, Joana Knežević, Ana Marković, Srđan Jovanović, Bojan Krivokapić) drugi je deo Trilogije o zajedništvu „Bacača sjeniki“ : prvi je urađen u saradnji sa Zagrebačkim kazalištem mladih, a treći planiran sa Sarajlijama, odnosnom MESS-om. O saradnji sa jednim institucionalnim pozorištem kao što je Atelje 212, Boris Bakal kaže:

- Za mene je bila čast da radim u Ateljeu 212. Brzo smo se saglasili da nas ne zanima pozorište koje prepričava događaj, već događaj sam, pozorišni čin koji je nepredvidiv ne samo za publiku nego i glumce. Beogradska publika je od početka sjajno reagovala, do sada smo u njenom prisustvu imali petnaestak izvođenja.

Bakal dodaje da je zadovoljan interesovanjem festivalskih posetilaca za „(R)evoluciju“, s obzirom na to da je ovih dana veliki „pritisak“ na zagrebačku publiku. Istovremeno se održava čak pet festivala, a moguće je da „(R)evolucija: master klas“ stigne i u Rijeku - na Festival malih scena. O vezi beogradske predstave s druga dva dela trilogije, naš sagovornik kaže:

- Sva tri dela bave se zajednicom. U prvom govorimo o zajednici „uljudnih stranaca“ koje zovemo pozorište, u drugom o konfliktu kroz dvosatnu meditaciju i proces samospoznaje , dok ćemo se u trećem baviti ljudskim energijama privlačnosti, reprodukcije i užitka. Zanimljivost ovog dela, pod nazivom „Muški - ženski, ženske - muške“, je da su izvođenja odvojeno gledali žene i muškarci.