Remek-dela iz ratnikove senke

U GALERIJI Akademije umetnosti u Beogradu, predstavljen je program kojim se pridružujemo svetskom obeležavanju jubileja - veku od rođenja Akire Kurosave. Organizatori omaža „Šekspiru filmske umetnosti“, jesu Akademija umetnosti, Ambasada Japana u Srbiji i Japanska fondacija, a program se sastoji iz dva dela.

Jedan je retrospektiva „Remek-dela iz ratnikove senke“, pet Kurosavinih filmova koji do sada nisu prikazani u Srbiji - „Pijani anđeo“, „Pas lutalica“, „Živeti“, „Između neba i pakla“ i „Riđobradi“. Drugi deo je izložba „Veliki vek filmskog imperatora“, na kojoj će biti predstavljene fotografije iz Kurosavinih filmova, njegov originalni crtež, samurajski mač...

Kako su istakli Kjotaka Tanaka, ataše za kulturu u Ambasadi Japana u Srbiji, profesor Nikola Stojanović, autor knjige „Režija: Akira Kurosava“ i jedan od najboljih poznavalaca njegovog dela, Čarna Radoičić, komesar izložbe i Dušan Đoković, direktor Akademije umetnosti, reč je o vrlo reprezentativnom programu.

- Kurosava je jednom prilikom izjavio da samo nekoliko ljudi u svetu zna više o njemu nego on sam, a među njima pomenuo je i mene - izjavio je Stojanović. - Imao sam priliku da se dva puta sretnem sa njim, a treći put, kada sam 1997. bio u Tokiju, on je već bio bolestan i nije mogao nikoga da primi, pa sam njegovom sinu predao poklon - flašu crnogorske rakije „kruna“, pošto sam znao da voli samo najbolje, set fotografija koje sam napravio kad smo se prvi put sreli u hotelu „Metropol“, a napisao sam mu i poruku, što je i teza moje knjige o njemu: ono što je Mikelanđelo uradio u slikarstvu, Šekspir u pozorištu, a Bah u muzici, to ste vi uradili na filmu.

Profesor Stojanović podsetio je i na veze Kurosave sa Jugoslavijom i Srbijom, kako je 1971. povodom osnivanja Festa od Tita dobio prvi orden u životu, zbog čega ga je sa ponosom dugo nosio... ali i na neke tužne momente iz njegovog života. Zanimljivo je da se sedamdesetih upravo u Holivudu, pod uticajem evropskog autorskog filma, formirala generacija nazvana „novi Holivud“. Svi njeni ključni predstavnici, Skorseze, Kopola, Spilberg i Lukas, sebe su nazivali „Kurosavinom decom“.