PRIMADONA Katarina Jovanović, umetnica briljantne internacionalne karijere i profesor FMU, svakako je sopran čiji se glas najviše sluša - makar u Narodnom pozorištu. Direktor beogradske Opere u četvrtak veče će, prvi put za devetomesečnog upravničkog staža, stati na Veliku scenu "svog" teatra, u roli Grofice u Mocartovoj "Figarovoj ženidbi". Popularno delo premijerno se izvodi u okviru Bemusa, a postavio ga je Jagoš Marković, koji je, baš kao i dirigent Premil Petrović, insistirao da se Katarina nađe u podeli.


- Saradnja sa ovim dvojcem za mene predstavlja ogromno zadovoljstvo i veliku čast, ali podrazumeva i nadljudski napor usklađivanja obaveza u vezi s mojom inostranom karijerom, na Fakultetu, a pre svega onih koje nosi posao direktorke Opere - navodi Katarina.

UPEČATLJIVI JAGOŠ GLEDALA sam Jagoševu "Pepeljugu" u Narodnom pozorištu, dok riječku "Karmen", nažalost, nisam bila u prilici da vidim, ali, prema rečima mojih kolega iz HNK i iz Beograda, to je jedno sjajno čitanje dela. Tražila sam reditelja koji bi mogao da "Figara" pročita na svoj, veoma upečatljiv način, potpuno samosvojno, inspirisano i inspirativno. To je Jagoš i uradio, i sigurna sam da je baš on pravi izbor.


* Treća produkcija Mocartovog dela na kojoj radite sa Premilom Petrovićem, osveženje je repertoara kojim "vladaju" italijanski autori. Zbog čega Mocart nikako da zaživi?

- Mocartov stil, jezik i način izražavanja kod nas nisu nešto što je opšte poznato. Na našim scenama možemo da vidimo Verdija i Pučinija, ali ne i Mocarta. To je za mene neobjašnjiv fenomen, no ipak prilično logičan sa stanovišta načina na koji se ovde radilo. Kada imate situaciju u kojoj vam radno vreme nije duže od tri do četiri sata dnevno, ne možete da se uhvatite u koštac sa Mocartom. Ja sam od 1. februara, odnosno od početka rada na "Lučiji od Lamermura", ustanovila način rada koji podrazumeva šest sati proba dnevno, tri plus tri, sa ozbiljnim pauzama. Prave se satnice koje omogućavaju umetnicima da u toku rada na operi rasporede svoje snage tako da na probe dolaze puni snage, entuzijazma, inspiracije, želje i ljubavi - a ne da se sve to istroši pre premijere, usled teškog rada. Mi jesmo imali težak rad, ali i sve veći entuzijazam. Shvatili smo da pomeramo neke granice: svoje, unutrašnje, ali i granice u samom teatru.


* Šta će pokazati i dokazati premijera "Figarove ženidbe"?

- Mocart zahteva studioznost, minucioznost, disciplinu i fantastičnu organizaciju - što nije bilo svojstveno Operi Narodnog pozorišta do momenta u kom sam ja uvela neke promene. One sigurno nisu idealne, verovatno negde grešim, ali imam još malo vremena pred sobom da dokažem i pokažem neke stvari. Ova premijera će, nadam se, pokazati da studiozan rad, pre svega pevača i dirigenta, dakle stvaranje jedne muzičke slike koja hrli ka savršenstvu (iako ga nikad ne dotakne - to je prosto kosmička nemogućnost), dovodi do pravog rezultata. Kada tome dodate inspirativnu i krajnje neortodoksnu režiju Jagoša Markovića, mislim da imamo dobitnu kombinaciju. Lično ne mogu da dočekam da se zavesa podigne i da predstava počne.

PREMILOV PREOKRET MISLIM da će ljudi na premijeri otkriti da je najrevolucionarnija stvar u vezi sa ovim izvođenjem "Figarove ženidbe" - upravo Orkestar Narodnog pozorišta. Čini se da je orkestar počeo da pokazuje svoje pravo lice, a to je lice jednog spremnog, okretnog, spretnog, brzog, talentovanog izvođačkog aparata koji iz dana u dan, pogotovo uz Premilovo vođstvo, raste. Premil je sa njima napravio potpuni preokret, i sada je njegov i moj posao da to tako i ostane.


* Nakon ovog dugo iščekivanog dana, koje vas obaveze očekuju u inostranstvu, ali i u Srbiji?

- Nastupiću u "Pikovoj dami" u Lidsu, slede resitali u Londonu i Mančesteru, a zatim kratko putovanje u SAD, posle čega se vraćam u Beograd, gde ću nastaviti da igram u "Figarovoj ženidbi". Uz letnje festivale planiram i snimanje novog kompakt-diska, a od aprila krećemo u veliku evropsku promociju diska sa delima Bizea koji je snimljen prošlog leta. U Narodnom pozorištu u aprilu će premijeru doživeti predstava "Zaljubljen u tri narandže" Prokofjeva, pod upravom Davida Porselajna, a u režiji Jiržija Mencla.


* Da li su upečatljiva rediteljska imena "najava" novog trenda?

- Opera "Adrijana Lekuvrer" će krajem novembra doživeti premijernu obnovu, a krajem sezone obnovićemo i Verdijevog "Atilu", no to nisu puke obnove već održavanje i osvežavanje repertoara. Pored toga, mi moramo da imamo i upečatljive umetničke potpise, i rediteljske i dirigenatske. Džon Ramster je kreirao komunikativnu i potresnu "Lučiju od Lamermura". Jagoš i Premil su napravili furioznog "Figara", koji je poput neke smešno-tužno-tragične, tačne i jasne trke kroz osećanja, ljubav i vreme. A videćemo šta će napraviti tim Porselajn - Mencl sa remek-delom Prokofjeva.